Mi smo u jednom postanarskom stanu imali pauka u spoju između škure od prozora i zida. Zvali smo ga Šarlota po knjizi iako nismo znali spol. To nam je bila prirodna obrana od mrava i od kada se Šarlota uselila stvarno nismo više imali problema s njima. Osim što bi ja mravlje posmrtne ostatke svaka dva dana počistila s prozora. A imali smo i jednu tarantelu u sobi (vrstu gušterice, ne tarantulu pauka) koju isto nismo dirali jer je jela moljce i ostale kukce (bio je podrumski stan pa bi nam kroz prozor znalo uči dosta toga). Ona je jedno par mjeseci živjela s nama, a onda vjerojatno izašla kroz prozor kako je i ušla. Šarlotu smo ostavili kad smo odselili. Nadam se da je novi stanari nisu ubili. S nama je bila više od godinu dana. Ne znam koliko pauci normalno žive.
. Bila je dosta veliki pauk(oko 1cm), okruglog smeđeg tijela i crnih dlakavih nogu, face koju samo mama može voljeti
