[oliver_haddo]

Mnogi koji rade Transedentalnu Meditaciju rekli su mi da:"ti kažeš da
mi padamo u san, ali mi nastavljamo da ponavljamo mantru!" To je
tačno. Nastavljate da ponavljate mantru zato što sada nema potrebe da
budete prisutni da bi ponavljali mantru; robotski deo uma to ponavlja.
Robotski deo nastavlja da čini mnoge stvari za vas. Ko vam cirkuliše
krv? Vi? Ako vi morate da cirkulišete krv, bili biste morali da umrete
davno pre... jer vidte lepu ženu kako prolazi i zaboravite da
cirkulišete krv! I dok se setite, gotovo je! Ko diše? Vi? To je
robotski deo, inače ko će disati dok spavate? Čak i u komi ćete
nastaviti da dišete. Jednom sam išao da vidim jednu ženu koja je u
komi već devet meseci, diše još uvek, savršeno diše. Robotski deo
nastavlja da to čini.
Bićete iznenađeni kad saznate da robotski deo postane sposoban da čini
stvari da čak i kada umrete, robotski deo nastavi da čini nekoliko
stvari. Šta reći o spavanju? Ako otkopate grob samo mesec dana ili dva
meseca nakon što je čovek pokopan, bićete iznenađeni: dlake su mu
izrasle. Nokti su mu izrasli. A čovek je mrtav! Kome je to uspelo?
Kako su mu izrasle dlake i nokti? Robotski deo je postao tako
autonoman da još nije čuo o smrti tog čoveka. Ukoliko sve ne iskopni,
to se nastavlja, to i dalje radi isti posao. To je mehanička stvar -
bilo da ste u sobi ili ne, vaš sat će nastaviti da fukcioniše - baš
kao pravi sat!
Dakle, vi ćete osećati da ste ponavljali, te tako niste spavali - to
je apsolutno pogrešno. Apsolutno ste usnuli. Ali roborski deo je u
vama; on ponavlja tako da možete čuti vibraciju. I kad ulazite u san,
nastavite da to čujete i kad izlazite iz sna, izlazite čujući to. A
jaza između toga dvoga se ne možete setiti, jer ste spavali, zato
mislite da ste to čuli bez prekida.
Vekovima su milioni religioznih ljudi varali sami sebe autohipnozom.
Devedesetdevet posto vaše religije se sastoji od autohipnoze i ničeg
drugog. Čim se to odbaci, tada ćete moći da otkrijete istinsku
religiju, ne pre toga.

NEKI MONAH RECITOVAO DIJAMANTSKU SUTRU...
Recitovanje je postalo jedan takav ritual. Sama reč "Koran" znači
recitovanje - sama reč "Koran" znači recitovanje, kao da mu je
namenjeno samo da se recituje. Niko se čak ni ne muči da razume
značenje toga. Znam mnoge muslimanske prijatelje koju zanju da
izdeklamuju Koran ne znajući tačno značenje; njih ne zanima značenje.
Znam đainske prijatelje koji mogu da izdeklamuju Kundkund Samayasar ne
znajući smisao. I znam budiste, monahe i monahinje, koji znaju da
izrecituju Dijamantsku Sutru, Lotosovu Sutru, uopšte ne znajući
smisao.
Pa čak i ako znaju smisao, biće to pogrešno. Biće pogrešno zato što su
oni pogrešni. Smisao zavisi od njihovog postojanja. Smisao može biti
ispravan samo ako su oni postigli budastvo‚, to nikada ne može biti
pravo pre toga. Dijamantska Sutra kaže, a monah je ponavljao
"... AKO NEKO VIDI DA OBLICI NISU OBLICI, TAJ ONDA VIDI BUDU."
STAZA BUDE je staza neti-neti, via negativa, ni ovo ni ono. Ovo je
njegov celokupan proces negiranja do vaše esencijalne srži. Morate
stalno odbacivati, eliminisati. Morate reći da: "Ovo telo nisam ja, ja
nisam telo, jer mogu videti telo, mogu osetiti telo." Bili ste dete i
znali se svoje telo kao dečje telo. Onda ste postali mladi i znate da
je vaše telo postalo mlado. Onda ostarite i znate da vam je telo
ostarilo. Poenekad ste bili bolesni, a ponekad ste bili zdravi, i
poznajete unutrašnji osećaj zdravlja, blagostanja, bolesti.
Vi ste onaj koji zna, a onaj koji zna nikad ne može biti ono što se
zna; to je aritmetika via negative. Onaj koji opaža ne može biti
opaženo. Dakle, "ja nisam to telo." - ovo mora biti prvo iskustvo kada
ulazite unutra. Prvo kačenje je za telo, zato se morate otkačiti od
tela. Vaš prvi identitet je "ja sam telo."
Kad ste gladni, kažete: "Ja sam gladan." Ali u stvari nešto drugo je
slučaj. Vi samo opažate da je telo gladno, vaš stomak se oseća
praznim; to je vaše iskusvo. Vi niste gladni. I kad jedete i kad ste
siti, i to je vaše iskustvo. Vi ste posmatrač; hrana ne ulazi u svest,
niti svest ikada postaje gladna i sita, niti postaje žedna i utoljena.
Ona je samo ono što opaža.
Buda je rekao: "Posmatraj i otkači se od tela. Ti nisi telo." I isto
to mora da se uradi sa umom. Posmatrajte ponovo - jeste li vi te
misli? Kako možete biti te misli? Misli dolaze i prolaze - a vi
trajete. Misli su kao odrazi u ogledalu, oblaci koji prolaze nebom,
ali nebo nisu ti oblaci. Želje, sećanja, mašta, sve to dolazi i
odlazi. Vi niste ni vaš um, zato kažite: "Ja nisam um."
I treće, "Ja nisam ni moje srce" - osećanja, emocije, koje su
najsuptilnije. Ko sam onda ja? Kada ste presekli ta tri identiteta,
nije ostalo skro ništa. Presekli ste sam koren ega. Tada čak ne možete
reći: "Ja jesam," možete samo reći: "Postoji izvesno jesamstvo, ali ne
postoji ja." "Ja" se sastoji od tela, uma, srca.. Ovo su tri
komponente tela, ega. . Jednom kad se te tri komponente odbace,
eliminišu, ego iščezava. Tada postoji samo čista svest. . Telo je
oblik, um je takođe oblik, i srce isto tako. A ego sve to povezuje,
svežanj svih oblika. Kad se sve izvadi, ego postane prazan, skljoka
se.
Zbog toga Dijamantska Sutra kaže:
"... AKO NEKO VIDI DA OBLICI NISU OBLICI..."
"Telo nije moje telo, um nije moj um. Nisam ni telo ni um, ovo su samo
oblici. A oblici nisu istiniti. Oblici su samo oblici, talasi,
prolazne faze, poput snova. Oblici nisu oblici. Ako se jednom ovo
realizuje, tada čovek postane Buda, onaj koji vidi Budu. Svest je
Buda.
Ima jedna priča o Budi, jako sam je voleo:

On sedi ispod jednog drveta. Tuda prolazi veliki astrolog. On uglada
njegove (Budine) tragove u pesku na obali reke. Upravo je pala kiša i
pesak je vlažan i on može da vidi otiske Budinih stopala vrlo jasno.
Zbunjen je, jako je zbunjen. Čitava njegova astrologija je u opasnosti
jer on je celog svog života učio da su to tragovi chakravartina.
Chakravartin znači čovek koji vlada celim svetoom, car svih šest
kontinenata. "Šta chakravartin radi ovde u ovom malom, siromašnom
selu, kraj ove obične reke? I to hoda bosonog na pesku - chakravartin?
Nemoguće!"
Posmatrao je vrlo pomno - mora da je gledao kroz svoju lupu. Svi
pokazatelji su tako precizno tačni da, ili je njegova celokupna
astrologija pogrešna ili je chakravartin tuda prošao bosonog. Sledio
je tragove kuda je taj čovek otišao i nalazi Budu kako sedi ispod
drveta upravo kraj same obale. Postao je još zbunjeniji. Lice tog
čoveka je izgledalo kao u chakravartina - tako milosno, tako lepo.
Takav sjaj nikada nije video u svom životu. Ali on je prosjak. Njegova
odeća je odeća prosjaka. A kraj Bude stoji njegov prosjački čanak.
Priđe on, pokloni se i upita Budu: "Mogu li da pitam ko ste vi,
gospodine? Jeste li vi bog koji se spustio sa nebesa radi neke posebne
posete Zemlji?"
Buda reče: "Ne, ja nisam Bog."
"Da li si onda onđeo?"
A Buda reče: "Ne, nisam anđeo."
I rako je nastavio da pita, a Buda je stalno govorio: "Ne, ne, ne..."
Uzbuđen, on pita: "Bar ćeš reći 'da' na sledeće pitanje. Jesi li
čovek, ili ćeš još reći da nisi čovek?"
Buda reče: "Nisam ni čovek."
Ogorčeen, čovek pita: "Ko si onda?"
Buda reče: "Ja sam samo svest. Odbacio sam sve oblike jer oblici nisu
oblici.. samo snovi, nebeski cvetoci."
Ponekad ih vidite kad ste blizu okeana - vidite nebske cvetove. U
indijskoj mitologiji ih nazivaju nebeskim cvetovima. Fizičari kažu da
je to kondenzovani kiseonik, jer blizu okeana ima previše kiseonika u
vazduhu, zato kad ponekad pogledate, vidite oblike na nebu kako se
kreću.
Buda reče: "Ja sam samo svest, ništa drugo."
Ovaj monah je recitovao ovu sutru.
UČITELJ JE PROLAZIO TUDA I I ČUO TO.
Učitelji uvek koriste svaku priliku da bi pomogli ljudima da se
probude; oni ne propuštaju nijednu jedinu priliku. Mora biti da je taj
monah bio njegov učenik.
UČITELJ JE PROLAZIO TUDA I I ČUO TO. ON TADA REČE MONAHU: "TI
RECITUJEŠ POGREŠNO. OVAKO IDE: "AKO NEKO VIDI DA SU OBLICI OBLICI, TAJ
ONDA VIDI BUDU."
Sada Učitelj kaže nešto upravo suprotno pu odnosu na sutru. Monah ju
recituje ispravno, Učitelj je govori pogrešno. Ali Učitelj je u pravu,
a monah greši, jer u rukama prave osobe čak i pogrešne reči postanu
prave, a u rukama pogrešne osobe čak i prave reči postanu pogrešne.
To se meni događalo mnogo puta. U Sarnatu su me pozvali budisti; jedan
budistički monah, Bhikshu Jagdeesh Kashyap, me je bio pozvao. Govorio
sam bdističćkim monasima. Sarnat je mesto u kome je Buda držao svoju
prvu propoved. Ispričao sam nekoliko priča o Budi
Nakon mog govora, Bhikshu Jagdeesh Kashyap, moj domaćin, ustade i
reče: "Mi smo vrlo zahvalni. Niko nam tako nije govorio. Ali priče
koje si ispričao nisu tačno onako kako su date u spisima, izmenio si
na mnogim mestima." A on je bio veliki učenjak, on je poznavao sve
spise.
Rekoh mu: "Ti poznaješ spise, ja poznajem Budu! Zato, ako ja kažem
nešto čega nema u spisima, ti možeš to dodati u svoje spise. Ako kažem
nešto što je drugačije od spisa, onda možeš ispraviti svoje spise. Ti
poznaješ samo svoje spise, ja poznajem Budu."