Quote:
AnyOtherName kaže:
Nije frendica nego poznanica s kojom me prije par godina spojilo nešto kakti profesionalno. Sjela mi je na prvu, svidjela mi se i nekako mi je bila najbliža od ljudi koji su s nama sudjelovali u tome. Prije dosta vremena bila sam joj poslala sms da bih voljela s njom na kavu jer sam bila odustala od te aktivnosti i nismo se više sretale po inerciji. Tada nije ništa odgovorila i nismo se čule ni vidjele sve do nedavno, slučajno, u prolazu. Izgledala je kao da joj me drago vidjeti (ona se meni javila, ja je ne bih ni skužila jer sam ćoro), i kao, jel mi isti broj, javit će se za druženje neko. Stvarno bih voljela da se javi, dapače, poslala bih ja njoj poruku ali mi je bed jer sam već jednom tako ostala visjeti.  A možda je s njezine strane to bilo ono pristojno "čut ćemo se", za koje obično obje strane znaju da ništa od toga. Eh. |
Ja se ne bih javila, posebno ako me prvi put izignorirala, sad je na njoj red, ako fakat želi da popijete tu kavu, (a to je realno gledano možda 1% jer ne bi ignorirala poruku inače), općenito ta ekipa "čut ćemo se, vidjet ćemo se, bla, bla" u preko 90% samo laprda bezveze, imaju potrebu javiti se kad te vide, ali nemaju potrebu za pravim susretom. Iskreno ja ne volim takve ljude, nikad ne govorim nekome da ćemo se vidjeti/ čuti ako to zaista ne mislim, isto ne zovem na kave ni išta ako stvarno ne želim, to mi je neiskreno preseravanje i nema mi veze s pristojnošću, naprotiv.
Imala sam fazu kad mi se par prijateljstva raspalo i nisam imala baš društva i onda sretnem takve debile koji me "zovu" na kavu, traže broj, ali nikad se ne jave, a tad mi je baš trebalo to, tako da to mi je baš ostalo u ružnom sjećanju i ne volim to.
Djeluje mi kao ismijavanje druge osobe, nema potrebe za time, ako već imaš potrebu popričati s nekim može to biti samo uz pozdrav na kraju, bez onih glupih "čut ćemo se" i slično...