monique,
Quote:
|
i zahtjevam da me pogleda u oči dok razgovaramo. Istim, laganim tonom nastavim mu objašnjavati radi čega nešto nije u redu i radi čega ne može nešto dobiti. I pitam da li razumije. Redovito smireno razgovara samnom tako i shvati
|
hvala, ali moj bimbač ima 1 godinu i nenavršena 4 mjeseca
i nemogu tako s njim razovarati (pokušala i to) jer psiholog (a i pročitala sam)kaže da to nije dobro za dijete jer djete me razumije, pročita me samo uznemirenu, nemože dokučiti što ja govorim i taj zadatak je pretežak za njega .... znači opet fakin frustracija djeteta....e ježi ga znam da ga nemogu izolirati od svih mogučih frustracija ali bar one koja ja mogu izbjegavam...
no ipak se slažem s tobom da treba razgovor i razgovor i samo razgovor....no ponekad mislim da to nije doboljno (pogotovo u ovoj dobi)
ovo s očima, vidiš zanimljivo....
bimbač kad se rodio (prema doktorovoj priči) pogledao ga je ravno u oči - pa je zbog toga bio glavna atrakcija u rodilištu i kad bi mu sestre se obračala ovaj bi ih gledao ko da ih kuži..... baš je bilo guba....
Isto tako kad su mi ga donjeli prvi dan u rooming - gledao me ravno u oči majketi tako sve me bilo strah....(tu bi ja dodala i malo alternative ali neču, ma zapravo hoču :kao da je znao za sve moje grijehove)
inače i sada kad komunicira s nekim gleda ga ravno u oči.... i tu se razlikuje od druge djece...druga djeca isto gledaju u oči ali ne tako prodorno ili bar spuste pogled ako je mama ljuta.... viš moj ne on i dalje gleda u oči....ok probati ću i s tim..pa ko će dulje....nije jabuka pala daleko od stabla....