Quote:
Stegovnica kaže:
da, nije prestrasno ali nije ni ugodno jer svi mi se s vremenom ocjepljujemo od obitelji u kojoj smo se rodili, naravno ne prekidamo sve kontakte ali moramo imati mogucnost osnovati vlastitu obitelj a to je tesko kad imamo konstantno za brigu neke clanove od te obitelji. Treba pomoci i to je lijepo, znaci pomoci bratu ili sestri ili roditeljima kad im zatreba ali konstantno im pomagati i biti opterecen s njima to nije prenormalno.
moj muz isto hrce i ne samo to, kad ne hrce glasno dise aja imam jako lagan san, sve mi smeta na zalost (ja se divim ljudima i htjela bi biti kao i oni sto spavaju i mogu skoro kad topovi lupaju a njima ne smeta- sve bih dala za to  )ali mi spavamo svaki u svojoj sobi i sve normalno funkcionira.............ne vidim sto bi spavanje u razlicitim sobama bio razlog za razvod.........nije razlog tome svadja ili netrpeljivost vec cisto tehnicka priroda |
Mogu nam biti sasvim začudni tuđi stavovi i prioriteti, možemo vidjeti iz svojeg kuta posve logična i laka rješenja, pa ipak to ništa ne znači nekom drugom. Njemu je važno i to je jedino stvarno. Na žalost, uglavnom.
Moj muž se recimo nikada nije navikao na život bez zavjesa, kako sam ja odrasla i uredila naš dom. Stalno navlači trakaste ili gasi svjetlo, dakle stvarno ga smeta teoretska izloženost tuđim pogledima, makar smo na 2. katu. Razmišljala sam da li da popustim i kupim zavjese, ali sam zaključila da bih si natrpala previše posla oko toga kroz godine, pa ipak nisam. I tako funkcioniramo kompromisom da on zamračuje stan i nitko se previše ne uzbuđuje oko toga. Mada bi i mogao u nekoj nesretnijoj kombinaciji.
Sasvim usput, makar nam to srećom nije problem, i on drži da spavanje u odvojenim sobama nije OK. Jedino bi otišao na operaciju nosa u sličnoj situaciji.