[Minam]

Pa evo, ja bas imam problema sa tim. Tesko mi je da se setim svih svojih grehova, a onda mi je jos teze da priznam da sam zgresila nesto , za sta mi zapravo i nije tako krivo. Recimo, jedan moj prijatelj me je pitao, da li treba da ispovedi da je pusio jednom travu...ja sam malo porazmislila, pa rekoh, da ispovedi to, jer nije bas neko pohvalno delo. I ode on, i ispovedi, i posle mi kaze da mu je svestenik rekao da to nije tako strasno, i da je ispovest tu za neka veca losa dela.
A sta recimo ako njega to bas muci, pa on mora da kaze nekome?
Ili sta ako cinimo nesto za sta nam nije krivo, a to je ipak greh, kao recimo odnosi pre braka?

Sto se tice oprostaja, koliko ja znam, a to su mi potvrdili i svestenici, svestenik ne moze da oprosti. On nakon nase ispovesti, izgovara molitvu u kojoj moli Boga zajedno sa nama da nam se oprosti.

A sto se tice medjusobnog oprastanja medju ljudima, to je nesto drugo. Mi treba da oprostimo nekome ono sto je direktno nama lose ucinjeno. Za ostalo je Bog zaduzen.