Vojnotehnički institut u Beogradu premijerno predstavio prve srpske borbene robote
Milica opasnija od Švarcenegera
Milica ima samo pet meseci, a teška je preko 200 kg, sluhom nepogrešivo razlikuje različita vozila, ima oči i na leđima, vešto se kreće i nepogrešivo puca. Ovako stručnjaci Vojnotehničkog instituta (VTI) ukratko opisuju prvog srpskog „terminatora“ - borbenog robota proizvedenog u njihovim tajnim laboratorijama.
- Milica je amfibija koja na svojim gusenicama ide preko svih podloga, pliva, može da nosi naoružanu platformu, kameru, laserski daljinomer, senzore koji otkrivaju otrove, radijaciju, biološke agense. Ona automatski prenosi sve što „oseća“ u operativni centar, sama okreće cevi ka izvoru opasnosti i puca, ili čeka naređenje. Naš softver može simultano da prati više od 900 ovakvih robota na najrazličitijim dužnostima, od obezbeđenja granica, do čuvanja objekata - kaže general Danko Jovanović, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije u ministartvu odbrane Srbije.
Milica ima i dva brata: APOS-a, sa lanserom protivtenkovskih raketa i DALOS-a sa teškim mitraljezom. Oni su roboti-stražari koji očima-kamerama i veštačkom inteligencijom u krugu od 360 stepeni otkrivaju, prepoznaju i uništavaju ciljeve.
General Jovanović napominje da je Milica izrađena i testirana za samo pet meseci, ali da iza borbenih robota stoji dugogodišnji rad stručnjaka VTI. Otud i njihova uverenost da će naši vojnici sve češće umesto kroz nišan gledati u monitor računara, a umesto obarača pritiskati džojstik.
VTI je srpske „terminatore“ premijerno predstavio prošle nedelje na sajmu naoružanja Partner 2009. u Beogradu, a najzainteresovaniji su bili inostrani vojni predstavnici i profesionalci koji su ih grozničavo snimali i raspitivali se o njihovim karakteristikama.
Niko od njih nije očekivao da će Srbija tako brzo ući u krug zemalja koje samostalno mogu da proizvedu sopstvene borbene robote.
- Era elektronskog rata i drastičnog smanjivanja brojnosti žive sile već je počela, a odbrambeni sistemi ubuduće će se oslanjati pre svega na robotizovane platforme. Superiornost na ratištu davaće oružane stanice koje će čim dobiju signal sa informacijom odakle opasnost preti automatski okretati cevi i lansirati projektile ka tom cilju. Zato je VTI dobio zadatak da se fokusira na robotiku - kaže general Jovanović.
Vojni roboti u praksi mogu da rade mnoštvo poslova, od izviđanja, preko izvršavanja borbenih akcija, dopremanja naoružanja, municije i hrane, pa do čišćenja terena od zaostalih mina i eksploziva.
Ipak, borbeni roboti kakva je Milica i kojima se može upravljati i pucati putem interneta sa 100 km udaljenosti, zaduženi su pre svega da elektronskim „očima“ i „ušima“ tragaju za protivnikom. Kada ga otkriju i prepoznaju oni ne samo što sami dejstvuju već zaštićenim kodiranim vezama šalju informacije drugim robotizovanim topovima i lanserima raketa, koji se i bez ljudske komande automatski postavljaju u položaj za napad. Da li će on početi najčešće odlučuje operator taster, ali već sada postoji mogućnost da roboti sami odlučuju da li će pucati, pošto pomoću softvera vrlo precizno mogu da prepoznaju protivnike.
Dok obične i infracrvene kamere robota snimaju teren, njihovi elektronski mozgovi upoređuju te slike sa onima koje su im učitane u memoriju i prepoznavanjem oblika otkrivaju precizno brojnost neprijatelja i tip oružja kojim preti. čak i kada se protivnik ne vidi, „terminatori“ mogu precizno da ga lociraju svojim istančanim sluhom - veoma komplikovanim softverom koji je razvijen na VTI.
- Nevidljivog suparnika lovimo „elektronskim ušima“ zvukometrijskih sistema: na bazi akustike ne samo da dobijamo koordinate izvora zvuka, već precizno prepoznajemo o kom tipu puške, topa, rakete je reč. Ti podaci se šalju našem sistemu koji je automatski spreman da neutrališe protivnika. U savremenim borbenim dejstvima nema mnogo vremena za premišljanje i zato veštačka inteligencija odrađuje mnogo toga sama, a čovek postaje pre svega kontrolni faktor - kaže pukovnik Mladen Pantić, direktor VTI.
Boris Subašić
http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/78/