Problem je sto si ti prostor i vreme uzeo kao aksiom. Kao nesto postojece samo po sebi. Ali tako nesto nije moguce.
Evo ti verovatno vreme zamisljas kao skup poredjanih tacaka koji idu u oba pravca beskonacno ALI NISTA OD TOGA NIJE VREME. Vreme je intuicija sama srz tvog, mog bilo kog zivog bica, vreme ne poznaje nikakav pravac niti je deljivo
Jel ovo zoves trajanje?
............................
Kao sto vidis intelekt ima posla samo sa prostorom a zamisljanje proslih dogadjaja nije trajanje vec skup nepomicnosti (opet prostor). Shvatas? Vreme se ne opaza pa o cemu su onda spekulacije?
Nije moguce da se telo krece iz tacke a u tacku b u prostoru. Kretanje postoji ali ono nije ono sto ti zamisljas da jeste...prelazenje neke linije.
Kao sto vidis ova slika je prostorni simbol vremena. Nisam ja od stolice(A) do vrata(C) stigao prelazenjem jedne putanje vec nedeljivim trajanjem a linija nastaje tek kad ti u svojoj svesti prizivas slike secanja. Dok sam se kretao nije bilo nikakve linije. Ti sad zakljucujes kako se trajanje posle odvija nezavisno od tebe jer imas sposobnost da redjas slike u imaginaciji a ono sto je apodikticka nemogucnost jeste da ne mozes zamisljati svet u kome tebe nema a samim tim tog necega sto ne mozes zamisljati ne moze ni biti.
A za prostor sam ti rekao vec ranije.
Pod beskonacnim prostorom ti zamisljas recimo jedan deo svemira pa zakljucujes iza njega je jos nesto pa opet jos nesto i onda kad ti dosadi kazes eto to se tako sada beskonacno nastavlja. Sta se nastavlja? Svemir koji ne opazas ne moze biti nikakva slika. Posto je svemir kakav opazas pojava i zahteva svesnost samim tim je ogranicen upravo tom svesnoscu. Sa druge strane beskonacni svemir postoji kao stvar po sebi ali to vise nije pojava vec nesto nepojmljivo umu.
Ne dobijas ti beskonacnost redjanjem tacaka. Znaci krenuo si ........... e nema sad postoji ono sto nisam zamislio kao pojava. Ono sto bi sledilo postoji ali ne kao pojava nego kao stvar po sebi a ona je za tvoje saznanje nista.
Navescu primer koji moze da priblizi.
Imas sobu i u njoj je mrkli mrak. Uperis baterijsku lampu u jedan deo sobe. Ono sto osvetlis za tebe je pojava, ostalo je u mraku..nemas saznanje o tome. Sad ide vazan deo. To sto nisi osvetlio ne sadrzi u sebi egzistenciju onakvu kakva bi ona izgledala kad bi je video. Nesto postoji slazem se, to nije nepostojanje ali nije ni ono sto ti se pojavljuje, znaci egzistencija izvan naseg poimanja a to ne mozes zamisljati kao pojavu opet jer je ona itekako saznatljiva. Ono sto ti se pojavljuje je naravno dostupno saznanju. U tom transcedentnom smislu svemir jeste vecan ali kao pojava je konacan.
Moras prvo prostor i vreme da tretiras na ispravan nacin a ako jednom uspes videces kolko su te nase spekulacije i teorije o nekom nastanku ne samo pogresne nego apsolutno nemoguce.
