|
Pisao sam na nekim drugim temama. No možda je vrijeme da se pomirim sa time da sam dio dijaspore :P
Van sam otišao na fax,tj samo na diplomski. Preddiplomski sam završio tu kod nas,konkretno FSB. No kako je tamo praksa dio studija,nakon odrađene prakse u sklopu studija,dobio sam ponudu ostati kao pripravnik. Onda je bilo da ću odraditi samo pripravnički pa se vratiti. No stavio brojke na papir i shvatio da kod nas tu lovu teško da ću imati. Ono što je trebalo u početku biti samo 2 godine,proteglo se na skoro 4. Vratio se u Hrvatsku. Imao više nego solidan posao,vlastiti stan,nula kredita. No ono što me počelo smetati je skoro nikakva mogućnost napredovanja i jako malo usavršavanja,tj projekti su u firmi bili praktički stalno isti,jako malo izazova. Promjenio i firmu,ista stvar.U međuvremenu je i veza radi koje sam se i vratio u HR pukla,frendovi redom počeli se ženit,dobijat djecu i jednostavno skužio da nemam kaj više tražit tu. Malo me sreća pomazila,jedan dobar poznanik je došao na finu poziciju vani i ponudio mi posao. Prihvatio,spakirao kofere i otišao.
Dakle,razlozi primarno 2,nešto manje 3,ali i u 4 ima nešto. S tim da kod ovog 2 nije stvar toliko u novcu kao takvom,nego više u većoj mogućnosti osobnog razvoja i napredka. Dio koji me smetao je da kod nas uz to što je vertikalna mobilnost bila niska,a niti horizontalna nije bila puno bolja.
|