Prvašići ulaze u razrede, mame blistaju od sreće, ja isto...i dođem u razred.
Drugarica neka crna baba a u razredu 10 curica i 20 dječaka. Pun mi je već tad bia kufer muških, ionako sam bila jedina cura u ulici i nikako mi se nije svidia taj razred. Digla sam se, rekla 'Oprostite, ali ja bi u drugi razred išla' i uputila se prema vratima. Međutim baba me zaustavila. Uspila sam nekako pobić vanka i otrčala u razred do! POGODAK. Prva klupa do vrata Smilja iz vrtića, razred pun sunca i drugarica Meri (famozna žena). Ali baba došla po mene...tu je nasta totalni kaos, ova urla, Meri govori pa pusti je...došla mi mama, doša direktor, baba govori kako joj fali curica u razredu...opći nered! Ali mama se izbori za svoje dite i ja ostanem u klupi sa Smiljom i Marijom, djeleći stolicu sa Smiljom taj prvi sat.
A u razredu Vedran...Jadna mu majka, plaka je k'o kišna godina svako proliće, pogotovo kad bi drugarica Meri ubrala kiticu cvića i stavila je na stol, a on jadan u prvoj klupi
I priseli ona njega samnom u treću klupu u sredini. Ima je ambicije bit geek ali mislim da je sve palo u vodu kad je zbog priće samnom dobia svoju prvu jedinicu...onda je odusta od svega. On je od mene prepisiva, ja od njega kupila ideje 'šta bi mogli radit posli škole'. Oboje smo bili pomalo na svoju ruku i super smo se slagali...postali smo najbolji drugovi i naravno zaljubili se...ili sam ja mislila da to tako mora bit. Ne sičam se baš nekih emocija, samo njega...
Bia je na svakom mom rođendanu, s klempavim ušima i šarenim košuljama koje su bile hit...i uvik bi mi kupia najlipši dar. I ja sam išla na njegove, koji je samo par dana prije mog, iako je on godinu dana stariji. Kad god me netko mrko pogleda, on me brania, čuva me kao oko u glavi i brinia se da mi ne bude dosadno. Sve je bilo u redu do četvrtog razreda kad je dobia veliku jedinicu...i za moj rođendan je bia u kazni :tužni:
Ali nije me razočara! Ukra je tati pare, pobiga kroz prozor, otiša u zlatarnu, kupia mi zlatne naušnice i doša na rođendan. Tata je ima brdo para i zna je di je mali vrag pa ga je pustia, ali ga je pribia na mrtvo ime kad je doša doma
Još imam te naušnice.
I dalje smo bili zajedno...prijatelji, simpatije, momak i cura...tko zna
U svakom spomenaru koje sam godinama imala mi je na svakoj stranici ikog tko se upisa zavrnut rub i piše: OTVORI - Vedran te voli!
Njegova ekipa je bila moja. (a ja sam kao bila fufa jer sam se družila s muškom ekipom, ali ok... Bili smo kao brat i sestra. On s mojim curama, ja s njegovim momcima. On je crta, ja sam pisala naučne radove za školu, ja sam vikala na 'idiote' koje tlače životinje, on me brania u slučaju potrebe...Znali smo se kao prst i nokat!
Došlo je i to doba kad su se počeli stvarat neki parovi...i nekako, tko zna kako, sa 13 godina...pita on mene 'Oš poć?'. I ja cila sretna, leptirići u meni 'Hoču!!!'. I saznam jednog dana preko prije da me planira poljubit...ASTI PASA!!!!!!! Koje su to pripreme bile
Izađemo tamo di smo inače izlazili, pričali nešto tiho i poljubi me. UŽAS! Kao da se brat i sestra ljube. Nismo to komentirali samo smo nastavili nakon tog nemilog događaja držeči se za rukice.Trajalo je to nekih 3 miseca.
Prekinili smo jednog dana kada mi je kolegica rekla da se zaljubila u njega. I nastavili na piće, sutra u isto vrime na istom mistu, kao da ništa nije bilo.
Ostali smo prijatelji i dalje. S vrimenom svak svojim putem krenia, ali i dalje smo u super odnosima kad se sretnemo.
Zadnji susret nam je bia super. Podsjetia me na mladost.
Išli smo šetat njegovog psa, negdi di ide hrpa ljudi sa psima. Svi pušteni, jedan od 300 godina, na lancu, ima krepat svaki sekund od starosti. Pitam ja tipa šta je ne pusti? 'A nije ti ona nikad bila puštena, straj me da ne pobigne...' I svi se pasi igraju, a ova jadna sa strane na lancu, sidi i gleda. Gleda ona, gledam ja, šuti on, šutim ja...A moj Vedran (muško ipo, 100kg zdravih mišića) stoji kraj mene i kaže: 'Ajde' - Šta ajde? - 'Vidim da u tebi vrišti '
viva la revolucion', aj tamo i pusti je, ako bude problema, branit ću te ja'. I tako je pas prvi put pušten, bez problema
Fali mi to doba. Bilo je lipo. I lipo je znat da ima ljudi koji te ne zaborave ni kad su godinama i miljama daleko. Prva ljubav uvik ostaje prva ljubav.