pa valjda je očito da nisam sigurna (i mislim da nitko baš nije 100%siguran što radi kad je u pitanju odgoj, jer ne postoji pravilnik, ni radna uputa nego improviziraš i vodiš se intuicijom) da radim dobro.
nikad prije se nisam osjećala nesigurnije u sve što radim nego zadnja 2 dana u parku
fakat me sram jer sam to doživjela kao fijasko. dok kad je bila jako mala i jako urlala u kolicima to nije bila ta vrsta srama
ovo spada pod moj propust
a ono pod lošu sreću
