[- Sizif -]

nitko drugi kaže:

Izvire li racionalnost iz iracionalnosti? Ako izvire, kako racionalnost postane prestaje biti iracionalnom, kad izvire iz iracionalnosti?

Sve što ljudsko biće čini izvire iz neke iracionalnosti, na to sam ciljao.... a racionalnost je uvijek u 'službi' nekog (ma koji to bio) iracionalnog pokretača.

Racionalna misao se ne mora (i ne treba) misliti. Hipotetski AI bi mogao sasvim mirno stajati bez procesiranja ičega i ništa ga ne bi tjeralo da o ičemu misli, ako bi mu racionalnost bila sve što ima.

nitko drugi kaže:

I
Ne mora biti da je ultimativni smisao nedvojben. Može biti i takav da ga se može slobodno promašiti, odnosno da onaj tko traži nedvojbenost ne može doći do ultimativnog smisla. Izvan matematike je teško naći išta posve nedvojbeno, ali je ipak sasvim racionalno vjerovati u niz stvari koje znamo približno, za koje imamo dobre razloge vjerovati da je tako, itd. Ima li išta ikakav smisao/svrhu i, ako ima, otkud mu?

Ne samo da ne mora biti nedvojben, nego i ne može biti. Upravo zato što polaziš od nepoznanice, od neke iracionalnosti kojoj se racionalnost daje 'u službu'.