|
S psisom tanana nisam [emoji3], al obično mi treba neka količina samoće. U jednom dijelu života sam to potisnula i mislila sam da mi ne treba samoća, a onda sam skužila da uživam u samotnim šetnjama s pesom.
Sad kad mi treba samoće zbrišem u šumu, srećom mi je blizu i nije baš prometna sa šetačima. Tu se zresetiram. Ali meni nisu potrebni dugi periodi samoće (onak danima), više je to nekih pola sata do par sati, čak ne mogu reći da je na tjednoj bazi. Nekad je više dana za redom, nekad mi ne treba tjedan dva....
|