[bSh]

Osamostaliti se ne mogu. Nazalost. Studiram na placanje, ne radim, a financijska situacija u kuci nije nikada bila gora.
Sram me priznati samoj sebi, ali cekam bakin stan. I veselim se tom stanu. Baka je ziva i zdrava, a ja sam vec razgovarala sa mamom i rekla joj da zelim preseliti u taj stan kada bake vise ne bude.
Trazim posao, ali od 25 molbi koje sam poslala, bila sam pozvana na samo jedan razgovor. Ne bih mogla dobiti ne znam ni ja kakav posao, mislim da bi mi placa bila max. 3000 kn, ako i toliko. S time ne mogu prezivjeti sama.

Zasto da se ne tucem? Da ga ostavim da on mene mlati kao kada sam bila mala? Necu.
Kasnije sam se sjetila da sam imala praznu staklenu bocu od jamnice i da sam ga time trebala opaliti da mu sve zvoni u glavi.

Kasnije je usao u moju sobu, uzeo me za kosu i rekao da vise nikada ne dignem ruku na njega, da se spakiram i da se odselim. A ja bi otisla da imam gdje. Isti cas.

Sanjam o tome kada cu otici iz ove kuce... Ali to, nazalost, nece biti jos bar nekoliko godina.