Mi smo uvijek imali problema sa hranjenjem...u početku me to nerviralo ali onda sam izbacila sve gluposti između obroka i ako u tom trenu nije htio jesti nisam forsirala ...tako da je malo po malo s 2 negdje došlo do toga da je sam uskakao u stolicu i čekao obrok...pogotovo kad je skužio da se sa hranom može baš lijepo igrati...
a bacanje na pod....samo jedno u nekom dučanu se bacio zbog nečeg...ostala sam zatečena ali sam se snašla...rekla sam mu samo da ja idem a on može ostati tu ležati do jutra...i upalilo je...
