|
Nista nisam znala o trudnoci... sve je za mene bilo potpuno novo i iznenadjujuce... Nisam je planirala (trudnocu) i prvo lose iznenadjenje je bilo to sto sam odmah (iz misterioznih razloga) pocela da nabijam skalu pri merenju tezine. Posle tri meseca sam odbila da stajem na vagu jer mi je to zastrasujuce iskustvo... ono sto ne znas, ne moze te povrediti. Mada moj doktor kaze da je sve OK i moj muz kaze da izgledam prelepo... mene nervira to sto nisam kao pre i sto mi stomak strci ispred mene kada hodam... i sto ne mogu da dugo da sedim, a da ne pricamo o tome kako moram polako da hodam.
To me izludjuje... sve mora polako i usporeno... a bolovi u stomaku od smejanja... pa to je najgora stvar. Umesto da prija smejanje mene moj stomak kaznjava za dobro raspolozenje... kao da mi govori da treba da budem tuzna i utucena.
I zasto u svakoj odeci izgledam kao avion... samo kada sam gola onda se vidi da moja velicina potice od stomaka. Za sledecu trudnocu cu definitivno na da nabavim neke catsuit-ove u kojima se necu osecati kao velika monstrum mama.
|