[shtefy]

Gandalfa kaže:

Evo da se javim s mojim iskustvom, pa da ga pokušate izbjeći. Bila sam strašno ponosna što moja curica uvijek spava u svom krevetiću, ali s nama u sobi. Međutim kad je ona s otprilike tri i po godine krenula u vrtić zaredale su upale grla i nosa. Napravila sam "grešku" i stavila je kod nas u krevet. Da ne duljim, ima punih šest godina i dalje spava s nama u krevetu. Dosta nemirno spava i vrti se, tako da su njene noge posvuda. Najčešće na licu ili u bubrezima. I naravno ni da čuje za svoju sobu i svoj krevet. Pa smo jednostavno odustali od prebacivanja i čekamo da sama poželi svoju sobu. Nemam srca na silu je izbacivati. A i soba joj je daleko. Nadam se kad krene u školu, kad joj stavimo njen radni stol i njen kompjuter da će joj biti fora imati svoju sobu.

Eto moje budućnosti!