[baja]

avelina kaže:

Naravno da nije potrebno, niti netko moju majku sili na to ide mom tati pospremati i kuhati.
Ali ti mozda ne razumijes tu drugu stranu, da neki ljudi ne moraju nuzno biti zakrvljeni ako se rastanu.
Moj otac zivi na selu, mama voli raditi pekmeze i zimnice, dobro se slazu, cak je i njen pokojni drugi muz bio jako dobar s mojim tatom i cesto su se druzili jer je on mamu dovezao i odvezao k tati. Svi su radili, doduse na bas na polju, ali tata ima ogroman vrt i vocnjak i svi su imali koristi od toga.
Njih dvoje bi slagali nesto oko traktora ili masinerije dok bi mama sredivala svoj dio.
I dan danas, ako mama nije tamo, onda se cuju bar dva puta dnevno, i to nema veze s ljubavi jer toga odavno vise nema medu njima, ali ima razumijevanja, interesa ovakvih ili onakvih, zajednicko druzenje i naravno i svada i mirenja i svega onog sto cini jedan odnos nekom vrstom odnosa.
Osim toga, i brat je tamo i to sto je on ostao s tatom nije znacilo da je tu njen osjecaj majcinstva ili brige zavrsio.

avelina kaže:

Kad si dijete, malo toga ti je razumljivo, a najmanje meduljudski odnosi.
Tada jedino sto mozes shvatiti je to da se mama i tata svadaju i da te strah zbog toga jer je to nesto sto nije dobro, ali ne mozes shvatiti ni zasto se to dogada, ni kad ce prestati niti zasto ne prestaje.
Svako dijete koje prode roditeljsku krizu ili rastavu poznaje taj osjecaj. Vecina njih.
Medutim, kad roditelji dalje nastave ovakvim putem to zna biti vrlo iscjeljujuce i brise traume iz djetinjstva. Shvatis da odnos izmedu dvoje ljudi ne mora biti crno bijel i da se zivot moze posloziti i drgacije.
U jednu ruku drago mi je da su i moji klinci odrastali uz njih dvoje na takav nacin i nadam se da su naucili nesto iz toga.
Jer kad se moji starci udruze, jos uvijek nema te sile i tog gestapa koji im je ravan kad postroje sve unuke i odrze im zivotne lekcije

pozdravi roditelje

Mamekice, sretno!