Quote:
nosorog kaže:
djeca sama uocavaju razlike dan/noc ako im mi dopustimo. to ih ne treba uciti. Oni vide kad je mrak, a kad dan, ne treba zamracivat po danu niti drzati svjetlo upaljeno po noci (ovu gresku radi masa roditelja jer njima treba svjetlo:jer treba bebu nahraniti, jer moraju zapisati u kolko se probudila, u kolko je jela....)
zasto ih treba sto ranije navikavat da spavaju sami u kreveticu? dakle, mama i tata mogu spavat jedan kraj drugog, a ja moram sam? nije li to neprirodno?
meni je zapravo tuzno guranje raznih plisanih tjesilica, medeka, krpica, kraj dve zive osobe sa svojim mirisom, otkucajima srca, zive osobe 
lako je reci da bebu treba umiriti blizinom i mirisnom, i moj muz je to mogao, ja sam dala sisu...jer je ona naprosto imala potrebu, cim bih ju ja primila na grudi sisati....i nije to dugo trajalo, ntii se "navikla"
uz to, bebe su u oralnoj fazi, imaju potrebu za sisanjem i sasvim je normalno da se umiruju sisanjem. ako nema sise, onda to rade dudom, palcem, krpicom, kojecim.... |
Sa svime se slažem a boldano je tako istinito tužno. (btw, potpis ti je
).
Meni je bilo fascinantno kako je moj kao novorođenče znao razliku dan/noć. Po danu bi spavao X vremena i onda se razbudio a po noći kad bi zaspao, to je bilo to, samo se budio za cicanje. Tako da osjećaju bebe te razlike, ne treba ih to učiti.
E sad, nek se uvrijedi tko hoće, ali neke bebe (a i ljudi) su prirodnije i bolje to osjećaju. Ove druge koje imaju malo "problema" valjda u korijenu treba srezati da ni ne dobiju šansu osloboditi prirodnost u sebi.
I ne mogu se oteti dojmu da bebe koje "učite" da zaspu same puštajući ih da plaču uopće to ne nauče nego jednostavno....odustanu.
Quote:
Jane0707 kaže:
E sad, ako se probudi u plaču i kad ga dignem i malo umirim ako ga ne mogu spustiti na podlogu (dakle počme plakati) krenem ponovno sa uspavljivanjem jer mu očito nije bilo dosta.
S obzirom da uglavnom ne može duže od 50 min spavati u krevetiću a tako maloj bebi ipak treba u komadu duže, jedno spavanje u danu mu bude na meni ili mm jer tako odspava oko 1.5 h i duže (osim ako u šetnji odspava duže onda uglavnom nema potrebe).
Tako da mi doista sve radimo da on odspava svoja 3-4 sata dnevno koliko mu treba da bude naspavan i dobre volje.
Njemu je svejedno jeli spava sa nama ili sam, jednako se budi, a ja bih samo da spava pa di bilo to, tako da teorije kako naša mladunčad "samo" traži našu blizinu ne drže vodu jer bi mu onda bilo dovoljno da je pored mene pa kad se probudi ja da ga pomazim i zagrlim (eventualno malo posisa i nastavi spavat), a nije mu dovoljno!
Tako da je sve stvar navike šta oni traže za ponovno uspavljivanje a to je u mom slučaju ili cica ili nosanje!
|
Kad smo izašli iz novorođenče faze i počelo se kristalizirati ritmično dnevno spavanje moj je spavao po 30min i budio se plačući. Ja nadobudno išla svašta čitati da riješim "problem" kratkog spavanja. Pa sam svašta radila da on odspava duže jer mu to nije dosta. Ali on se i nakon dužeg spavanja budio plačući. Onda sam sa tri mjeseca prestala radit idiota od sebe i priznala si da je to kratko spavanje
samo meni problem i pustila ga da spava koliko želi. Kroz cca mjesec dana od svakodnevnog buđenja plakanjem došlo je do toga da se budi skroz mirno a i dalje bi spavao po 30-40min. Tih pol sata je njemu dosta i nakon toga je ko nov, super raspoložen i zaigran.
Dakle, nije stvar u nedovoljnom spavanju nego u prijelazu san-budnost (kao i kod uspavljivanja). Ne razlikuju bebe budnost i spavanje.
Tako da to što negdje piše da beba u toj i toj fazi treba spavati toliko i toliko je meni totalni bulšit. Btw, kad noću odspava bilo 12 ili 9 sati jednako je raspoložen. Jedino zna postati hiperaktivan ako bude predugo budan.
Beba spava koliko joj treba.
Drugo boldano, mislim da je sad premali da te doživi kroz glas ili dodir. U tom polusnu jedino što ga umiruje je cica (odnosno nosanje vjerovatno od strane tate jer on, jel, nema cicu
) jer vjerovatno to za sad najbolje poznaje.