|
Nije rominjala romantična kišica, po izgladnijelim licima ispod sivih obzora novogradnji, tiskajući se nelagodno od zime. Rano je za utaju dugova. Poskidali su veo za velom i ništa mi nije bilo jasno. Prljavim su prstima prebirali po jabukama i velikom istaknutom ipsilonu. Bilo mi je sila na zahod, a knjižnica je bila zatvorena. Mislila sam na majku, kako proždire uvečer ispred televizora patuljke i bilo mi je žao. Ako nisi uranio, vino je bilo gorko.
Mezimac nije bio heroj, a ja sam bila prozirna i trebala mi je tečnost. Jedva jedno jutro, od bezbroj...
Čekala sam osudu i smatrala se uzaludnom.
__________________
Los laberintos que crea el tiempo, se desvanecen.
|