Pogledaj jedan post
Old 30.03.2006., 01:41   #57
Ja vec dugih 12 godina analiziram zasto mi se to dogada, sve nesto brijem nesigurnost, zbrckano djetinjstvo, sto ja znam sto sve ne. Ali kad citam da nas ima dosta samo na ovom forumu, a kamoli jos onih koji nisu to nikom zivom priznali, a kamoli pisali o tome po forumima, onda nas stvarno ima dosta.
Moja psihologinja kod koje sam isla neko vrijeme mi je razjasnila dosta stvari, ali nazalost nije mi pomogla puno. Jer pomoci mozemo samo sami sebi i to teskim radom, autosugestijom. Ona mi je objasnila da se to desava obicno senzibilnijim osobama u odredenom periodu zivota kad im nije ispunjen onaj segment zivota koji je njima u biti jako vazan, ili pak onda kad moramo preuzeti ozbiljnije odgovornosti u zivotu bez necije pomoci a mi nismo zreli za takvo sto. Neznam, kad se osvrnem oko sebe ima ljudi koji nisu zadovoljni sa masu stvari u svojim zivotima, nisu ispunjeni, a ipak se ne crvene.
Ja brijem da se svaki normalan covjek nasao u situaciji kad mu je zbog neceg neugodno, ali da je nama osjetljivijim dusama prvo crvenjenje bilo toliko traumaticno da smo iz straha da se to traumaticno iskustvo vise ne dogodi usli u taj zacarani krug straha i zato nam se ponavlja.
Vjerujem da samo pozitivnim razmisljanjem i pozitivnom autosugestijom mozemo izaci iz tog sranja. Kao prvo, vazno je sebe prihvatiti s crvenim licem, sto je naravno najteze, meni osobno najgori dio, i tek onda cemo biti na konju. Evo banalnog primjera, netko od nas je prihvatio da ima ogroman nos, i bas ga briga, kome smeta nek ne gleda, uopce ne misli o njemu, uopce ga ni ne primjecuje kao velikog, i bas mu je dobro sa tim svojim nosom. Ako bjezimo od ljudi da nebi crvenili, to je samo jos gore. Zato dignimo ponosno nase glave, gledajmo cak malo s visoka na ljude oko sebe, uostalom, zasto je netko bolji od mene samo zato sto se ne zacrveni?
Eto, to je moja taktika, puno puta upali, nekad bas i ne, ali Boze moj, tu smo da se podrzavamo. Pusa!
gemini is offline  
Odgovori s citatom