|
Citao sam I Ching - mala knjiga prepuna mudrosti.
Citas je recenicu po recenicu, a onda kontempliras o tome sto si procitao.
Predivno.
Nemoj me pogresno razumeti, molim te.
Jako cenim i volim tao.
Verovatno najsavrsenije drustvo koje je ikada postojalo bilo je za vreme taokratije - to bese jedna mala drzava u Kini koja je trajala nekih dvadeset godina u blagostanju, dok su se ostale kineske drzave u to vreme medjusobno unistavale ratovanjem.
Mislim da je taoizam napravio istu gresku poput ostalih duhovnih pokreta kada je krenuo da se organizuje u religiju. TIme je dobio na snazi, ali je izgubio na mistici. Ne kazem da to nije bilo dobro za Kinu. Kina je jedina civilizacija koja u svom kontinuitetu traje par hiljada godina. To bi isto bilo kao kada bi u Evropi jos uvek postojalo Rimsko carstvo.
Simbioza konfucijanizma, budizma i taoizma predstavlja temelj kineske civilizacije. Sve je to lepo za Kinu, ali ja se pitam gde je u svemu tome covek kao pojedinac?
Znas,
ja tezim potpunoj duhovnoj slobodi, i kao takav, drzavu vidim kao tamnicu tela, a religiju kao tamnicu duha. U tom pogledu, ni Kina nije bila nista bolja od ostalih drzava Istoka ili Zapada. Na kraju krajeva, uvek je na pojedincu, bilo on sa Zapada ili Istoka, da kaze dosta mi je okova, hocu da budem slobodan. Okovi Istoka i Zapada se razlikuju mozda u boji, ali su podjednako teski.
Ako postoji neka knjiga o tao za koju znas da bi ti je mogao nabaviti, bice mi zadovoljstvo da je pronadjem za tebe.
|