[oliver_haddo]

Čuo sam:

Bio jednom jedan papagaj koji je umeo da kaže samo tri male reči: "Ko
je to?" Jednog dana kad je papagaj bio sam u kući, na vratima se
začulo jako lupanje.
"Ko je to?" zakrešta papagaj.
"Ja sam, vodoinstalater," odgovori posetilac.
"Ko je to?" ponovo će papagaj.
"Ja sam, vodoinstalater. Kažem Vam" Bi odgovor spolja. "Pozvali ste me
da mi kažete da vam je poplavljen podrum."
Papagaj opet pozva: "Ko je to?"
Do tada se vodoinstalater toliko naljutio da je pao u nesvest. Jedan
komšija dotrča da vidi šta je uzrok gungule i, zureći u nepoznato lice
opruženog vodoinstalatera, upita: "Ko je to?"
Papagaj odgovori: "To je vodoinstalater."

Pandit (intelektualac) je papagaj i pri tome vrlo budalast papagaj,
jer papagajima se može oprostiti, ali ljudskim bićima se ne može
oprostiti tako lako. Ako znaš, nema potrebe da budeš ovde. Ako ne
znaš, onda te molim da uopšte ne postavljaš pitanja iz znanja, iz svog
takozvanog znanja. Prva lekcija ovde je da saznaš da ne znaš.
A ja ne kažem da ne znaš. Ako znaš, to je jako dobro; ali mene ne
zanimaju "znalci." Možeš otići i poučavati mase i pomagati siromasima.
Zbog tebe i ljudi poput tebe oni su još uvek siromašni, i zbog tebe i
ljudi poput tebe oni još uvek žiive u paklu. I živeće u paklu ako
lideri poput tebe ne preestanu da im služe. Ako dobročinitelji poput
tebe ne prestanu da čine dobro, oni će ostati u svojoj nesreći.
Ali moja briga su samo oni ljudi koji su došli da saznaju da ne znaju,
da su neuki. U Indiji je to vrlo teško. Znanje je postalo deo indijske
krvi. Oni su već vekovima nalik na papagaje, ponavljaju SHASTRE, svete
spise - uče napamet - ne spoznavajući ništa ali se osećajući jako
egoistično zato što znaju. Kad god ovamo dođe takva osoba, prosto se
iznenadim zašto bi on dolazio ovamo. Među svim mestima, ovo mesto nije
za tebe, , ljude poput tebe - nipošto. Dođi ovamo samo ako možeš da
baciš svoje znanje pred kapijom. Tamo gde ostavljaš cipele, ostavi i
znanje, i glavu. A samo tada možeš razumeti šta se ovde dešava. Za
tebe to nije moguće, nema potrebe da dolaziš.
I ne zanimaju me mase, jer ako te zanimaju mase, moraš biti
manipulisan od tih masa. Ja nikako nisam čovek mase, zato što sam vrlo
individualan. Imam svoj sopstveni put, svoj sopstveni život, svoj
sopstveni stil, in e dopuštam nikome da se meša u to. Ako želiš da
postaneš čovek masa, cela ta masa te ometa. Oni te uče kako treba da
sediš i kako trebda da stojiš i šta treba da govoriš i šta ne treba da
govoriš i šta treba da jedeš i šta ne treba da jedeš i kada treba da
ideš na spavanje i kada trebda da ustaneš. Oni te uče svemu. To je
vrlo ironično da su ljudi koji misle da su lideri masa i gurui masa
zapravo robovi masa. Mae ih uče kako da se ponašaju. Oni nemaju
nikakavu slobodu. A mase stalno gledaju odasvud: "Da li zaista slediš
ono što mase kažu da treba slediti? Da li zaista slediš ideju mase,
ideju kakav treba da bude svetac?" Ili ako ne slediš, onda pstaneš
posrnuli svetac; onda si grešnik.
Nikome ne dopuštam da mi diktira život. Ne dopuštam ni da ja dikriram
život nekom drugom. Zbog toga ne dajem nikakvu disciplinu mojim
ljudima. Prosto im savetujem slobodu i odgovornost da budu slobodni.
Nikada se ne mešajte u tuuđi život, i ne dopuštajte nikome da se meša
u vaš život. Budite individualni. Ja nisam socijalist, nisam komunist,
ja verujem u pojedinca. Takođe sam apsolutno besramni individualist.
Išao sam ovom zemljom. Kretao sam se među masama mnogo godina, ali bio
sam iznenađan kad sam video da mase pokušavaju da manipulišu tebe.
Umesto da uče bilo šta od tebe, umesto da uzimaju bilo šta od tebe,
oni pokuššavaju da manipulišu tobom.
Dopustite mi da ispričam jednu priču koju sam pročitao baš pre neki
dan.

Selljak Džounz, iz Klintona, Nju Džerzi, izvršio je istoijskičlin na
državnom Sajmu onog dana kada je kupio nagrađenog petla po najvišoj
ceni ikada plaćenoj u istoriji trgovine pernatom živinom. Kad ga je
doneo kući, on, međutim, ustanovi da ne može da kontroliše petlove
romantične sklonosti.
Ne samo kokoši, nego i patke, i guske, , i labudovi, da ne pominjemo
nekoliko zabludelih jarića i krmača, bežahu pred petlovim neumornim
nasrtajima.
Seljak Džounz konačno uhvati za šiju svoju sivu pticu i progunđa:
"Nisam za tebe platio rekordnu cenu da bi ti trošio svoje energije na
svaki oblik životinjskog života u Nju Džerziju. Od sada ima da juriš
isključivo kokoške. Ako nastaviš kao do sada, krepaćeš od
iscrpljenosti.
Petao olako shvati bojazni svog vlasbika, i naravno, seljak Džounz ga
nakon par juatara nađe kako leži kao proštac, oči mu zacakljene, noge
mu štrče u vazduhu, nekoliko orlušina zloslutno kruži sve bliže i
bliže nad njim.
"Šta sam ti rek'o, glupa živino?" zagrme seljak, "znao sam da će ti
žvivot koji vodiš doći glave pre ili kasnije."
Ali onda, na njegovo čuđenje, navodno iscrpljeni petao otvori jedno
oko i prošapta promuklo: "Umukni, oćeš li? ‚Kad pokušavaš da zaskočiš
na orla moraš igrati po njihovim pravilima!"

Ako želiš postati svetac masa, možeš postati to samo po NJIHHOVIM
pravilima. Mene ne zanimaju tuđa pravila. Ja sam našao svoja pravila i
svoj cilj. Dopuštam da dođu ovamo samo oni ljudi koji su spremni da me
razumeju i koji više nsiu opsednuti željom da me kontrolišu ili koji
su opsednuti željom da ih ja kontrolišem. Ja sam slobodan čovek i tebi
savetujem slobodu. Moj sanjas je objava slobode. To nije disciplina;
to je sloboda.