Quote:
LepaMilena kaže:
Leteca,
emocije su prije terapija bile prenaglasene, kada bih bila tuzna, ne bih bila samo, tuzna ja bi umirala, ja sam htjela umrijeti (vec bi bila u planovima)- ako sam sretna onda sam strasno strasno sretna iako objektivno u oba slucaja nema razloga da to bude toliko ekstremno, nitko mi nije umro i nisam dobila na lotu -.-
Problem je bio u kontroliranju tih emocija, ond. ponasanja. Ljudi oko mene se ponasaju u skladu sa situacijom, ja nemam kontrolu nad time.
Psihicka mi je objasnjavala zasto dolazi do tih ekstrema jer sam ju ja trazila. Meni nije bilo jasno zasto nemam kontrolu nad sobom.
Ja sam svjesna, ali je samokontrola van moje kontrole.
Recimo ne idem na sprovode od kada sam na zadnjem maltene tulum napravila u krematoriju. Moja baka svako sranje od 45te spomene najmanje jedanput mjesecno, ali o tome ni rijeci, nikada i ikada.
Tesko je objasniti situaciju rijecima kada nemas moju gestkulaciju, uvijek fali nesto
|
Naprotiv, mislim da se sasvim lijepo izražavaš. Barem kad ne pokušavavaš strpati Ilijadu i Odiseju u jedan post.
Sad kužim kako funkcioniraš i čini mi se da znam u čemu je tvoj problem. Kreativnost izvire iz emocija. Ako ih konstantno blokiraš, bilo lijekovima ili snagom volje onda možeš samo rezati salamu.
Naravno da trebaš malo modificirati emocionalni izričaj jer ne možeš u krematoriju plesati kazačok (iako bi se pokojniku to možda baš svidjelo). Znači, poraditi na samokontroli. Ako trenutno nemaš većih stresova u životu i dobro se slažeš sa psihijatricom sada ti je prava prilika za to. Koliko često ideš na terapiju i koliko dugo vam traju seanse?