Jutrooooooooo..lipi moji..
evo počinjem...mene je sram..
Verujte, strah me je da i kuvam , sad recimo imam posebnu tel. slusalicu samo za sebe, kuvam sa maskom, ali mi to tesko pada-zboh mog kisika, ruke u rukavice, a i grljenja, ljubljenja, sve je sad u vazduhu(mislim imitacija grljenja i ljubljenja). idem po kuci sa onim sredstvom asepsol -aerosol i prskam kvake, prekidace, kupatilo i kuhinju, vec da ne pricam... Za mene nema od toga pomoci, nego da se, ne daj Boze ne zapati kod bilo koga drugog od porodice ili koga koji nam ulazi u kucu.
i onda meni teeeeško blejat u plafon na dijaliziii
Onda Iva ne bi bila Iva da nema..
- A ca pensas?
-A pensan ca bi radia da nista ne bi radia!
e to ti je cila životna filozofija..
aj pensaj malo pa ćeš viditi..
Zizo..
majkino Lane stoji pored mene i dok mu ja citam rijeci svih vas on se onako sto bi reklo grohotom nasmije i poljubi me, a vama svima hvala na tome sto sa toliko ljubavi pitate i pricate o njemu, meni je to nesto najvrednije sto vas imam bas takve.
i mi tebe, i mi tebe..
ljubimo skupa s Lanetom ...
Ćurak: juha, lešo junetina, restani krompir, zelena salata...
lako i brzo..da i ja mogu čalabrcnuti prije odlaska na dijalizu..
Ljubim vas i pozdravljam..
