|
bolid74
"Dakle, jednom kada iskreno pitaš da ti se bog ukaže, a on se ne javi, to je ekvivalent kao kada nekog nešto pitaš, a on ti okrene leđa i ne želi pričati s tobom. Što se radi tada? Ideš svojim putem I kako me onda taj stvoritelj može držati odgovornim za nešto, a nije mi ništa rekao kad sam ga pitao..."
Prvo ko smo mi da se nama Bog ukazuje kad ga zovnemo? Ne radi u T-mobileu...drugo i ja nekad okrenem leđa/zašutim kad me neko nešto pita, a odgovor mu je pred nosom napisan, ali osoba nije uložila trud da pročita...
Drugo, kojim jezikom Bog govori? Latinski, poljski, talijanski? Treba li znati hrvatski ako mi nešto želi reći ili ja trebam pokušati shvatiti božji jezik?..hoće li mi reći riječima koje mi ljudi ne doživljavamo/zaboravimo ili će se dogoditi neka situacija nad kojom ću se zamisliti ako se želim zamisliti i doći sama do odgovora kojeg ću pamtiti ne kao riječ nego kao stvarnu situaciju koja se dogodila ali se i nije morala, a upravo je odgovor na pitanje koje tražim...a da to onda nema veze s Bogom nego čistom slučajnosti
..i da ja sam ta koja trebam otvoriti oči, pitati se, i shvatiti da mi je kroz neki događaj odgovoreno ili će mi tek biti odgovoreno ali opet bez konkretnog dokaza...
...i da pitao si ga pitanje a nije odgovorio, možda je baš tražio da mu ponoviš pitanje, odustao si jer nije skočio odmah, a zašto i bi, možda pitanje nije bilo ispravno, možda je već odgovoreno, ali znaš što se kaže ko traži nalazi, uvijek pali kod mene čak i u shoppingu..
|