[dugii]

Od sebe ne možemo odustati,ne bih to nikom preporučio,vrlo je nezdravo.
A ako već neko odustaje od sebe onda može to u braku a može i izvan braka.
Brak sam po sebi nema veze sa odustajanjem od sebe.
Međutim u braku je nešto drugo vrlo važno a to je poštivanje razlika,međusobno uvažavanje i kompromis.
Pretpostavka prije svega jest da se nismo oženili to jest udali za potpuno nekompatibilnu osobu.Ako jesmo onda taj brak treba prekinuti jer je samo mučenje.Ako smo pak oženili osobu sa kojom možemo onda nema problema što se tiče razlika u osobnostima.Jedan i drugi u braku prihvačaju osobnost partnera sa kojim jest i nema potrebe za nekakvim odustajanjima od samih sebe.Čemu?
Brak ne treba biti bilo kakva simbioza dviju ličnosti,brak teba biti ko što rekoh uvažavanje i dogovor i ljubav naravno.čak i sloboda koja ne ugrožava onog drugog.
Meni osobno je nepojmljivo da neko mora gaziti osobne principe da bi brak sačuvao.To je katastrofa.Ako mora onda taj brak ne vrjedi.
Zašto ne vrjedi?Zato što po mom mišljenju i jednoj i drugoj osobi u braku trebalo bi biti i principi jednog i drugog podjednako važni.
Drugim rječima ako su mi važni principi moje žene onda ih naravno niti neću nikada dovesti u pitanje.Još manje ću ih dovesti onda u pitanje kada znam da su i mojoj ženi moji principi isto tako važni.
A oženili smo jedno drugo naravno poznavajući te principe,nismo se oženili a da se nismo upoznali.