Quote:
kikakm kaže:
Ima logike i smisla u tome što kažeš.
No, onda se može postaviti pitanje, da li se snaga karaktera mjeri baš u tome da ostanu u zajednici. Ne bi li smisao trebao biti da budu nitko i ništa?
|
Da pa jedino tako možeš biti opušten i živjeti, sebe (autentičnost), tome poučavaju sve samorazvojne psihologije (dok konvencionalne uklapanju), druga stvar je što je to malo teže postići zbog vezanosti za sam matrix...npr. kao što kažeš par tisuća, nepotrebnih, kuna je cijena vezanosti dotičnom penzioneru. (da se razumijemo dalo bi se i kritički nešto reći o duhovnostima kao bijegu od života, ili kao obrambenom mehanizmu..prava duhovna osoba se pozna po tome što je optimist, pozitivna osoba)
Što se tiče budizma, pa i općenito indijske metafizike, koliko sam ja shvatio (zapadna ezoterija je bućkuriš mraka, čak je i sam Jung zakomplicirao jednostavnu teoriju, 'mandala' je htio reći), tu se ide na ego ili sliku o sebi ili nekakvu volju i energiju koja nam drži napon koji zovemo svijest...a kvaka je u projekcijama a ne toliko projektoru, iako u dubokom budizmu se ide i na projektor. (koliko je to realno stanje za postići, ali permanentno, neznam zasad..još sam previše uzburkan)
Kaže u konačnici ne postoji ništa što je JA. (=nema patnje)
zanimljivo.