Hmmm...vidim da ovo nije usamljeni slučaj...i nije mi drago.
Kod mene je situacija još malo zakomplicirana time što sam rastavljen i klinci žive samnom, tako da od prvog razreda imam odličnu komunikaciju na relaciji škola( ravnatelj, pedagog, nastavnici)- ja.
To je razlog zašto želim iči civiliziranim putem i dati sistemu šansu da nešto učini. Stvar nije benigna, i ako se netko postavi benigno prema tome, neče biti dobro.
Mali definitivno kreče na karate, i to ASAP!
Netko je spomenuo da zašto ja ne odem i ne obračunam se sa nasilnikom? To je klinac, koji ima svoje roditelje, i ne pada mi na pamet da ja idem nešto njemu pričati, ili se nedaj Bože prijetiti, je ću tada JA postati nasilnik.Ali, da ću otiči u privat posjet ako ovo civilizirano ne uspije, hoču.
Klince učim da fizička snaga nije način razgovora, ili dokazivanja nečega. Fizičku silu primjenjuju ljudi bez argumenata, i to je to. Klince ne tučem, ali koristim jezik, tj. razgovaram sa njima, tako da znaju o čemu pričam, i nikako ne želim buditi agresivnost u djeci, jer je iste i onako previše oko nas. Sizifov posao? Da, možda, ali mislim da je to ispravno, i onako, kroz par godina će sami odabrati kako će dalje, pacifistički ili nasilno.
Samo se nadam da će ovo dobro proči u startu, jer ne želim da me izazovu, i da se napravi neko ...hmmm...sranje....jer će to i mene dohvatiti, jer ipak samohrani otac koji okolo tuče7dovodi u red druge roditelje, i ne zvuči baš najbolje, a i siguran sam da mi tu CZS reagirao prontno, naravno , na moju štetu.
Hvala svima!
