Bravo Gioia!
Nema ti šta biti neugodno pitati račun. Oni su nas tako naučili da ih ništa ne pitamo, pa se čude kad se netko sjeti.
Jedan moj bivši zubar (privatnik) je izmišljao cijene.
Ja ga unaprijed pitam za jedan sitan popravak, i koliko bi to koštalo.. on pogleda i kaže 200 kuna. Bilo mi je puno, al ajde, može. Naručim se ja opet za par dana da mi to sredi. Nakon obavljenog posla, on meni kaže da je to 300 kn.
Da ne spominjem da mi račun nije dao.
Ja blesava nisam ga pitala zašto je sad odjednom 300 a rekao je da je to 200, i nisam pitala za račun.
Nakon toga me više nije nikada vidio.
A isto tako sam se sve nešto bojala pitati, ustručavala... Na kraju sam došla do zaključka da ako ništa ne kažem, pokrast će me.
Sad kažem, pitam, makar ispala koji put i glupa ali neka znaju, pa kud puklo da puklo.
