|
štrumf iskustvo
u petak ujutro u 3 ja se ustanem u wc, kad vidim nešto curi. odmah sam skužila da je to vodenjak i zvala mm, on naravno na početku nije reagirao. na putu u bolnicu je promašio put, srećom je bila noć pa smo napravili mali prekršaj i stigli na Sveti Duh oko 4 sata. Bila sam relativno opuštena jer me smirivalo to što je rano jutro pa sam mislila:valjda neće biti gužva.
doktorica je bila ok, smjestila me u predrađaonu i čekali smo jutarnju vizitu. poslije jutarnje vizite predložen mi je drip (dr je s gorčinom rekla da zna da RODE i BaBe ne vole davanje dripa ali je njen savijet da se ipak ide s dripom). ja sam htjela drip, pa smo oko 7 krenuli i tad su lagano krenuli i trudovi. pojačavali su se stalno, disati nisam mogla baš naispravnije ali sam se trudila (žena pokraj mene je disciplinirano prodisala predrađaonu, rađaonu i porod).
na početku sam odmah tražila epiduralnu (imala sam ekg, krvnu sliku i razgovor s anesteziologom kao pripremu iza sebe).
dobro sam se otvarala i oko 15 (a u 13 su mi rekli da će mi sad dati epiduralnu) sam konačno dobila epid. to je bio spas - do tad sam se samo tješila, biti će mi lakše kad dobijem injekciju. epid. je držala od 15 do 17 i kako sam se i dalje dobro otvarala - nisu mi dali novu dozu. sve što me ranije bolilo (od 7 do 15) je bilo ništa u usporedbi s onim što je usljedilo. derala sam se ko luda, nitko me nije stišavao, mm je pomagao kako je znao. prije 19 babica je rekla - vidim glavicu. sasvim neočekivano, jer je dr rekla da ne znam baš tiskati i da će to još trajati neko duže vrijeme.
u roku od dva truda - bebe je bio vani. uz bol, vikanje i strah - odjednom sreća. neopisiva sreća, koju osjetim svaki puta kad se sjetim njegovog dolaska na ovaj svijet
|