Quote:
mala.adorable kaže:
 hvala na optimizmu, uzivam vidjeti ljude koji imaju smisla za salu. samo, jbg, moj mozak ocito nema, jer koliko god meni takav plan zvuci super i izvedivo, kad vidim bubu, ne mogu smisleno funkcionirati... tako da onda takav plan pada u vodu... ovo o jedenju buba, svakako ijuuu NE, toliki egzibicionist u prehrani nisam... 
@Animus tera, hvala punooo... tvoj mi je komentar zaista rasvijetlio neke stvari... pogotovo veceras kad sam pricala s deckom pa sam mu i rekla za sve ovo (mi imamo ful otvoren odnos, jedan drugome pricamo o svemu, nemam tajni jedan prema drugome) i rekao mi je da bi tebe trebalo voditi na kavu jer si mi u jednom postu objasnila ono sto on pokusava 3 godine, hahaha...
Jedna stvar je sigurna, sve je to u mojoj glavi. I odatle trebam poceti. Mislim da do danas nisam zaista ni shvacala sto i kako... Nekako sam zapela na tome da me iza svakog ugla ceka neko zlo, prepustila se tome i zaboravila sam biti optimisticna prije svega (valjda nisam opet na krivom tragu, ha?  )
Hvala vam svima na strpljenju sto ste citali ovoliki post, naravno da cu vam javiti sto je dalje bilo jer... Sad je na meni red da se borim...
I da, decko je nasao nacin kako da se pocnem boriti s bubama: kupit ce mi macu, jeeej... mislim, nije sad da cu time problem otkloniti, ali odnekud trebam poceti... pa zasto ne s nekim malim krznenim lovcem da ih tamani dok ja ne shvatim da ako ne mogu macki nista, ne mogu sigurno ni meni...
 Keep it positive! |
Zaboravila sam ti još nešto reći.Ja nisam imala strah od buba kao ti,ali mi je bilo neugodno da ih dodirnem.Uvijek sam morala moliti nekog da ih izbaci van.
Jedno veče sam sasvim slučajno stala na onog velikog komarca sa dugim mršavim nogama.Naravno uginuo je a ja sam sjela pokraj njega i dugo ga posmatrala.Bilo mi je tako žao tog izrazito mršavog bića da sam počela plakati.
Onda sam počela na internetu istragu o bubama.Par njih kao obični komarac.crveni mrav,osa,pčela ,mogu da nas ubodu i da nas peče ili boli,ali će nas to proći.Ništa nam neće biti od toga.Bezbroj ostalih buba nas neće ni ubosti.A zamisli koliko njih zgazimo mi dok hodamo i ne vidimo ih.One se nas trebaju bojati,a ne mi njih.Nije mi jasno zašto sam se takoreći bojala.
Sad ja sama rukom uzmem svaku bubu i iznesem je van.Samo veliki komarac i pauk su privilegovani.Njih ostavljam u kući,pa neka izađu kad hoće.Znaš mi se bojimo samo onoga što ne poznajemo.Čitaj malo o njima,upoznaj ih.Drago mi je da sam ti bar malo pomogla.Treba da razgovaraš sa svojim dečkom o svemu,razgovor mnogo pomaže.Uvijek me možeš pitati što te interesuje i ako budem znala odgovor,dobićeš ga,ali se nemoj nikad zahvaljivati.Ja želim da budeš srećna.