Polako dečki, ova potrošačka elektronika (za veliku cijenu koliko košta) više ne dopušta da se nekaj kupi za unuka, već nekaj kaj se bu za godinu-dvije otplatilo, a onda se ide po novoga. Razvoj ide naprijed, no tko si od nas to može (više) priuštiti?
Ono čega se ja najviše bojim kod tih skupih sprava je trajnost. Naime, elektronika brzo stari i za 5...7 godina nema više komponenti na tržištu koje su ugrađene u određenu spravu. Dobro je ako ista radi 10...15 godina, a onda crkne. OK, ionak je zastarjela, pa se kupuje novo. A kaj ak se to dogodi nakon 5g od zadnje serije i nemože se popraviti? Još nekaj, ima li to tko uopće u HR popraviti?
Sve te opcije su divne za imati, no i dalje za dobar zavar najvažnija je RUKA (ruka, jel tak?), a manje je bitan aparat. Nekad nije bilo toliko moderne tehnike, ali ljudi su ZNALI, a danas se neznanje (i neiskustvo) prikriva strojevima koji "znaju". Ne samo u ovom poslu, nego u bilo kojem.
Nebi štel biti pesimističan, samo se ponekad pitam kam sve to vodi?
Dečki, samo pišite, da se ima od koga učiti
