ZAKON DUHOVNOG PRIVLACENJA
Zadubimo li se kontemplativno u kosmicki tok mozemo videti da je sve kretanje, da je sve energija: vibracija, pulsacija i oscilacija, da je sve neka interakcija, privlacenje ili odbijanje., da je sve ODASILJANJE I PRIMANJE. Sav zivot Kosmosa je komunikacija: primanje i slanje, odnosno preuzimanje i isporucivanje, akcija i reakcija.
ODASILJANJE I PRIMANJE je zakon-princip na kome je ceo Univerzum od Stvoritelja, Otac-Majka Boga, Svetog Dvojstva, podignut.
Ukazujuci na zakonitost privlacenja istorodnih vibracija i (s)tvari, Gospod ukazuje: "Iz Vecnoga one potekose, Vecnome se vracaju: duh duhu, dusa dusi, razum razumu, osecaj osecaju, zivot zivotu, oblik obliku, prah prahu." (Evandjelje po svetoj Dvanaestorici, 64:7) – A u kopsko-gnostickome 'Evandjelju po Filipu' se iznosi sledeci ukaz, izvden iz prethodnog verza: "Covek se spaja sa covekom, konj se spaja sa konjem, magarac se spaja sa magarcem, rase se spajaju sa sebi srodnima. Slicno tome, duh se spaja sa duhom, rec opsti sa recju, a svetlost opsti <sa svetloscu>." (frg. 113)
Temeljni duhovno-interakcioni zakon stoga glasi: ISTOVETNOSTI SE PRIVLACE, odnosno: isto privlaci isto ili slicno. Jer: sve odaslato se magnetise, a sve namagnetisano se privlaci i biva privuceno. Nista odaslato ne promasuje cilj, jer sve je svest, i sve je svesno cilja, i u svakoj energetskoj emisiji lezi cilj i meta.
Dakle, sve je odasiljanje (sve odasilje energiju, jer sve je kretanje, sve se krece, sve je pokrenuto, i sve pokrenuto i druge pokrece), sve je privlacenje, odnosno svaka vibracija i svaka tvar biva privucena od neke druge srodne ili identicne vibracije.
Gde odasiljemo, tu gradimo i svoj magnetizam, tu bivamo i bicemo privuceni. Gde nam je blago tu nam je i srce. Cije je srce uz Boga, cije su misli u Nebu Vecnosti, on ce i posle smrti tela biti privucen u Nebo? Cije su misli uz mamona, on ce i posle smrti biti uz mamona, bice kao vampir privezan za zemaljsko i njegove zudnje ce ga goniti da se opet rodi na zemlji i da opet 'zivi' za ono mracno i nezasito, i Mrak ce ziveti kroz njega, jer on pripada Mraku kao duhovni mrtvac.
Vidimo da se po zakonu duhovne interferencije, sve privuceno medjusobno POJACAVA.
Covek takodje podleze ovom zakonu. Ono sto on odasilje iz sebe svojim delima (osecanjima, mislima, recima i postupcima), to je njegova svest, to on jeste, to postaje: ko cini zlo, on jeste zlo i zlotvor. Ono sto covek odasilje, to mu se i vraca, to ga i obelezava, zigose, oblikuje. Kako se sve odaslate energije povezuju sa drugim srodnim energijama, to se i coveku ono umnozeno, pojacano vraca, ono sto je on odaslao svojim delima. Ko npr. odasilje ljubav, prima pojacano ljubav, ko odasilje strast, on prima pojacanu strast, koja ga jos vise razgoreva: on je sam tvorac svoga vrtloga negativne energije koja ga vitla i porobljuje. Dakle: istovetnosti se privlace, privucene pojacavaju, a pojacane vracaju se svome nosacu, emiteru.
Onaj koji odasilje Svetlo, Svetlo je njegov zivot, on se povezuje sa Svetlom, on je jedno sa Svetlom, tako je on bogorodac Svetlosti, jer je ispunjen Svetloscu. Ko zraci Svetlost, on putuje u Svetlosti i Svetloscu. Ono cime je covek ispunjen, sto ima u sebi, on to i zraci iz sebe. Uvek zraci sebe, i onda kada zraci vibracije preuzete od drugih, jer je on od drugih privukao samo ono sto vec ima u sebi. Svako zraci ono sto jeste, zraci svoju svest: svoja osecanja, misli, reci i postupke. To je ono sto ga oblikuje i cime oblikuje svet oko sebe. Zato i spoljasnje izrazava unutarnje, zato i dusa i telo stoje u medjusebno povratnoj interaktivnoj, reverzibilnoj vezi.
Opet vidimo: slicno tezi slicnome, slicno nalazi slicno, slicno vidi slicno, slicno pokrece slicno, slicno razgoreva, pojacava slicno. Zasto satanske snage predvodjene Ognjenom Zmijom mogu da razgorevaju negativo u nama? Zato sto mi u sebi vec imamo zlo, zato sto nezasiti plamen, zlo, hranimo zlim delima. A ko odasilje zlo, on i prima zlo. I ko ne zivi u Sebi, ko je kroz bes, strast ili zavist izvan Sebe (time i izvan Boga, jer Bog je nase istinsko Sebstvo, nas istinski zivot), on prepusta svoj telesno-dusevni hram Pustosniku, Zlome. Cist covek, duhovno upotpunjen, Jak je i Veliki je covek, jer kroz njega zivi Najveci, Bog: on Boga prima, s Bogom se spaja, on Bogom voli, jer Bog je Ljubav, Boga odasilje: on je otac, suprug i sin, odnosno majka, supruga i kci Svete Sile, Dvojedinog Trojstva. On je jedno sa Bogom, savrseno prozet Bogom, sa Kojim nikad ne moze biti jednak, jer Bog je sveprisutno Bivstvo.
Ono sto zracimo iz sebe, to je nasa svetlost kojom gledamo. Zato i svako vidi samo sebe i susrece samo sebe. Necisti vidi i potvrdjuje sve druge kao neciste (jer ne vidi balvan u vlastitom oku), ono sto sam jeste,. Cistima je sve cisto; cisti vidi ono Cisto i Lepo u svakom coveku, Boga, Onoga preko koga i oslovljava ono necisto. Ko ne cini svetla dela, on i ne moze gledati Bogom, Svetloscu, on se i ne moze kretati u Bogu, Svetlu, Putu Zivota, Putu Istine, njegovo oko je zatvoreno. Stoga Bog, Sveto Oko i Sveto Svetilo, prosvetljuje samo one koji cine svetla dela. Jer svetlo privlaci svetlo.
Ko ima zlo sebi, on i zraci zlo iz sebe, on i vidi i nalazi zlo u drugome, on i zlo pokrece, razgoreva u drugome; on u bliznjemu vidi samo negativno, vidi samo sebe, jer ne poznaje svoje istinsko Sebstvo, a njega ne poznaje jer ne veruje u Istinu i ne cini dela iz Istine. Stoga se i protiv bliznjeg bori onaj ko nece da se izbori sa svojim nizim sebstvom., ko nece sebe da ispita i promeni. Slepi ljudi uvek sve svoje (slabosti) projektuju na druge
On sto nosimo u sebi – to je nas magnet time se povezujemo sa drugim, time smo vezani. Zasto se ljudi povezuju u partije, sekte, fondacije,...? Da li se u narodu s pravom kaze da s kim smo – takvi smo? Da li primamo cud od drugih, i da li drugome dajemo svoju cud?
"Ko s vucima zivi, mora i da urla." (Petronije Arbiter, Puteoli, 3)
Ostale prezentovane priloge koji stoje pod ime 'Aurora Aurea' mozete pratiti preko stranica:
http://forum.blic.net i
http://forum.histrion.net
888
Aurora Aurea.
[email protected]