[Nemruth Dagi]

Da, da, već znam, što će te reči???

Kakav zajec, kakav zeko, kakva zečina...može nekog ideološki skršiti? Obični zec, simbol Uskrsa ne može nikome naškoditi.
Može jedino loše napravljen u loncu "zaleći" na želudac.

E pa može. Da znate i je, barem mene.
Pogotovo što se radi o događaju od pred dovoljno godina, kad sam bila mlađahna, zapravo još dijete i naivna kao to djeca znaju biti.

Jadnu djecu svi varaju, i osim što će ih život prevariti stotinama puta to zdušno rade i roditelji.
A kažu da je to sve za njihovo dobro.
Pogotovo oni, oni su stručnjaci za to. Tako se pretvaraju u Djede Mrazove, Sv. Nikole, u Krampuse, u male Isuseke za Božić i u Uskršnje zeke. A što radi dječji mozak u tom slučaju kad mu isperu vijuge, nego da stvarno pomisli da sva silina tih likova postoji i da im donaša darove.

Pred Uskrs sve je nekako užurbano, ali sve se odtrpi jer dolazi Uskršnji zeko sa svojom košaricim. Mada su božićni darovi obilniji, meni su uvijek bili draži uskršnji.

I tako ja, naivno ali već duboko indoktrinirano dijete u velikog poštovaoca Uskršnjeg zeke, jednog jutra prije dovoljno godina da vam ne priznam dobrovoljno koliko, odlučim da se ranije probudim i iskradem u vrt.
Zanimalo me kako izgleda taj Uskršnji zeko, meni toliko drag.

Šmugnem iz kuće i začas, evo me u vrtu. Skakućem po tek procvalom cvijeću i pogledom tražim. No košarice nema. Nema niti zeca. Proradi dječji inat pa se sakrijem duboko u tamniji kut vrta i vrebam na zeca, koji mi je obećao košaricu.

Mora doći, mislim si ja, pa danas je Uskrs.
Još nijednom nije fulao, košarica je uvijek u vrtu na sam dan Uskrsa.

Možda je još u crkvi, a možda u dučanu, možda je zakasnio na vlak, možda su ga mrknuli lovci, možda ga je susjedov Reks...možda, možda...ali zeca nema.

A onda proradi crv sumnje u mene, pa nastupi ideološki prevrat.
Možda je zec, laž, čista laž, da me drže u pokornosti (tek kasnije sam saznala da je religija opijum za narod i što je to diktatura proletarijata, samoupravni socijalizam i sve to.....) ako budeš dobra, ako ovo, ako ono, onda će ti zeko donjeti.....

I ja postanem ogorčeni revolucionar u tom času, probudi se u meni neka crvena nit i ja krenem njenim tijekom.
Ulazna vrata kuće se odjednom bez najave otvore i ja ugledam skrivena ali revolucionarno raspoložena, moju mamu kako snena izlazi noseći košaricu u ruci.

Oh, sori stara moja, prekasno, ja odoh u revoluciju, ona me pokupila ogorčenu i ideološki spremnu na promjene u najdubljem dijelu našeg vrta; zbog lažiranog zeca.
Tamo se rodila ideja da se jednom raskrsti sa starim idejama, jer darove donose roditelji a sve ostalo je potkupljivanje, zamagljivanje, manipulacija i sve što ide s time, da se mala i neiskusna stvorenja zadrži u neznanju i pokornosti kao narodne mase i poštena inteligencija.

A znači ti si zeko, razočarano ali s velikom količinom revolucionarnog inata sam zaključila.
Zeko je postao drugarica, drugarica Zeko je moja mama, a Uskršnji zec je samo priča za naivnu djecu.

Od tog časa, moja krv postala je crvenija i žešća, revolucija se pokrenula. Naravno da su u domu gdje vlada klasni neprijatelj ne smije glasno o tome razmišljati, već sam odmah prešla u ilegalu neotkrivajući moj Kopernikanski obrat.

I sve bi bilo dobro, jer bila sam drugačija od svih i uživala u svojoj tajni...dok nisam malo odrasla. Onda sam shvatila sve, i tu drugo stranu medalje.
Sve te priče o revoluciji, traženju crvene niti, promjeni i velikoj istini..... bila je to velika farsa. Dobro smišljena i ispričana, kao i priča o Uskršnjem zecu koji nosi dobroj djeci košaricu.


Tako je meni pomogao Uskršnji zec, naučio me da se čuda događaju ali da čuda i nisu samo obična čuda, već da iza njih postoji barem jedno dobro smišljeno ideološko čudo koje vreba naivne. Naravcno, za "njihovo dobro".
Sve one vrijednosti koje su mi usađivali roditelji jednostavno se samo skršilo zbog jednog običnog zeca.


Danas se pitam gdje je istina...leži li zamagljena u onim slatkim trenucima iščekivanja Uskršnjeg zeca ili negdje u dimu ideoloških barikada revolucije, ili u začetku neke nove kontrarevolucije ili tko zna gdje...ne znam.

No iskustvo mi govori, umotano u šarene laže bivše obožavateljice Uskršnjeg zeke i mračne revolucionarke da postoji velika šansa, da ću veliku istinu kad je ugledam, moći i prepoznati.
I zadržati u sebi kao neko moje blago, bez da s time indoktriniram sve oko sebe.