|
Draga Bruna, sjećam se brata koji je stalno čekao da jednom ozdravi i prestane sa tim tabletama i moju mamu kako je stalno prebrojavala i provjeravala da li je popio i da li je uzeo b 6 i b 12 vitamine i što je jeo na poslu i ljutila se . Bilo je i jako smješnih situacija i jako napetih. Teške su bile epizode maničnog ponašanja koje se pojavilo pri kraju kada je otkazala jetre. Pa i sada kada razmišljam o tome nije to tako strašno . Uvijek smo se ljutili na njega što je htio biti tako samostalan a majka je stalno vršila kontrolu . Sretna okolnost je bila i ta da je radio i volio je svoj posao, imao je dobre prijatelje, imao je hobi u kojem je bio jako dobar mada su mu se ruke jako tresle i mogu reće da je taj prekratki život dosta kvlaitetno proveo.
Draga Bruna, tvoja kćer je u teškim godinama, koje su teške samim tim što je doba adolescenta vrlo osjetljivo u mnogim segmentima, a sada još i to saznanje koje ju je potpuno zbunilo. Moraš biti jako oprezna i hrabra i često prijeći preko svakakvih stvari i jednostavno ja sama kažem nikad ne reci nikad jer sam mnogo puta rekla da neću oprostiti , zaboraviti ili napraviti, ili pogriješiti ili neznam što ...
Draga Bruna, znaš li zašto sam se uključila na forum? Surfala sam internetom da vidim što ima novo o Wilsonovoj bolesti i pronašla tvoje pitanje: Toliko me potreslo to saznanje da krećeš ispočetka i da te nema tko gdje uputiti, da sam se drugi dan odmah uključila. Surfajući internetom otkrila sam da postoji udruga koja je registrirana prije par godina za bolesti bazalnih ganglija, tj za Parkinsa i Wilsona.
Ali znaš što je isto pametno napraviti, s vremena na vrijeme zaboraviti da je ta bolest prisutna, ignorirati je, jer ćete biti prebviše blokirani. Naravno lijekove uzimati, ali živjeti kao i do sada jer ako je ona prisutna u blažem obliku onda stvarno ne treba dizati frku.
Puno pozdrava od Kike
|