Ova moja nema nikakvih pravila za uspavljivanje. Uvijek je oko 21 kupamo, potom pokušavamo nahraniti, što je viša matematika ako je jela oko 20 jer nije gladna (da, ja imam bebu kojoj cica služi samo za jesti, ostale funkcije 0 bodova). Sad, nekad zaspe na cici pa ju prehitimo u krevetić, nekad je još budna pa ju malo nunamo, nekad plazi po krevetiću i neće zaspati, a nekad njurga i cendra na rukama pa zaspi čim ju spustimo u krevetić. Meni je najdraži način uspavljivanja kad ju koju minutu nunam jer mi je preslatka kad me onako s dudom u ustima gleda i tu i tamo gukne nešto i nasmije se preko dude, onda ju spustim u krevetić, pomazim i ona se ušuška i zaspi, ali neće to tako svaku večer.

Nama je sad veći problem dnevno spavanje, stvarno ne znam koliko bi trebala spavati, čitam da neke bebe imaju baš tajming, a mi nikako na zelenu granu. Što god pokušala ja ju nemrem uspavati na silu. Meni je taj pojam uspavljivanje djeteta totalna apstrakcija prek dana. Par dana me budila u 7,30, obično je dremucnula dvadesetak minuta u šetnji negdje oko 10, dima nakon papanja oko 12,30 je zaspala na dva sata i još popodne oko 18 dremukanje 20-ak min. Onda nakon tjedan-dva ovog je sad počela izvoditi da po 4-5 puta dremne po pol sata i to je to. Danas smo se probudili u pol deset u šoku smo od spavanja . U 12 je ponovo odrapila sat vremena i evo je sad s tatom mjeri krevet... Ja više ne znam kak da se organiziram kad smo solo jer se nikako ne mogu naviknuti na red da nema reda. Nekak me zeza ta nemogućnost planiranja...