[mozak zablokiro]

u ozbiljnoj sam vezi, 33 god., uopće ne razmišljam o djeci.

nekako mi se čini da bi izgubila i ono malo vremena koje imamo za sebe sada na nešto sasvim drugo... nema više hodanja po stanu ko od majke rođena, nema više seksa kad i gdje ti se prohtije, bolje ti je da skuhaš taj ručak jer beba mora imati kuhano svaki dan, ne možeš jednostavno otići na pizzu... ne pretjerati u toj butelji jer te dijete može zatrebati...
jednostavno mislim da djeca uzimaju JAKO puno vremena, i jako su velika odgovornost. da se ne shvatimo krivo, mislim da su i pravi blagoslov. imam nećakinju koju obožavam. ali ono - na 2-3 sata svakih par tjedana. sve bi joj dala i prižila i imam volje i živaca. i kad bi imala svoje htjela bi mu pružiti najbolje škole, radila bi s njim puno, ali to sve iziskuje jako puno vremena i novaca i volje. ne želim raditi nešto polovično, a kamoli se odnositi tako prema djetetu.

dečko je u početku me nagovaro i htio dijete (ima već jedno iz prošle veze), ali.... meni to nije to. pogotovo kad vidim čega se sve trebam odreći kad njegova mala dođe na vikend.

dakle, ima ljudi koji jednostavno ne žele djecu i nisu spremni na njih. ostali koji ih imaju, vjerujem da ako se jako potrude, mogu imati kvalitetan život i kao supružnici i biti kvalitetni roditelji. osobno, nemam volje za to.