da, ja sam isto za to da joj kaže/te (obojica).
ako već nisu skužile. tak sam ja imala frenda koji me non stop, al non stop u jednom periodu zvao na kave, i onda sam ja prestala ić, obično bih izmislila nešto, jer mi je bilo bezveze jer nisam više o čemu imala s njim pričat!, i onda je nakon 3,4 mj.mog odbijanja odustao, i onda smo opet nakon godine dana stupili u prijateljski odnos u kojem smo i danas. inače ga nisam nikad pitala ništa o njegovim osjećajima, mislim u krajnjoj liniji možda sam i fulala, pa da se ne stavim u nezgodnu poziciju, makar se proširila i priča (koja je došla iz njegovog društva) da smo zajedno, al eto, zbog ranije navedenog nisam htjela potencirati razgovor o tome... tako da mislim da je čovjek, ako je racionalan iole, sposoban sebe natjerati da od nečeg nemogućeg odustane, a mislim da je to posebno teško zaljubljivim frendovima/icama jer je ta osoba koja im se sviđa stalno tu negdje, a znajju da nemaju šanse,i to ih čini nesretnima. moje mišljenje je da sama činjenica kaj znaju da ne mogu bit s tom osobom ih čini još jadnijima i istu poželjnijima u njihovim očima, da je to ono tipično napaćivanje za nečim kaj se ne može ostvariti. eto! da dam svoj obol!
