Da, užasno se bilo, cijeli život mi se oko eritrofobije vrtio..čak i sad dok više nemam napadaje mi često pada na pamet pogotovo u momentima kad očekujem da će se dogoditi- sva sreća ništa se ne događa (vrsta posla me spasila)...
Funkcioniranje? Nikako, nikako...Isto tako jako lupanje srca, otežano disanje, 0 koncentracija, ogromno znojenja (sva sreća ne po licu
) i jako, baš jako drhtanje ruku..i to se sve dogodi u sekundi...bilo da te netko pita za smijer, bilo da plaćaš račun na kasi dok ljudi čekaju iza tebe i gledaju te, bilo da si u svojem društvu pa moraš neku priču ispričati, bilo da moraš nazvati preko telefona...svaki dan biti u strahu nije jednostavno..
načitala sam se knjiga iz psihologije o fobijama, rekla bi laički da je kod mene bila ova kombinacija: panični poremećaj, poremećaj anksioznosti, eritrofobija i socijalna fobija
Za sad je kod mene sve uspjelo nestati, ali isto tako sam i puno sretnija osoba nego prije..sve u paketu
