Zivim u malom gradu pa ne mogu besciljno setat jer nema sanse da necu naic na nekog. Neko vrijeme bi odlazila u park za klince gdje sam provela najbolji peroid u zivotu (do sada), jednostavno bi se isplakala u miru. Odjebala sam i tu opciju jer su mi zadnja dva puta pocele prilazit cudne face. Priroda mi isto nije opcija, u takvim trenucima mi jednostavno bude mucno suociti se s vlastitim mislima. Sreca da ni auto nemam jer bi se inace zaletjela van drzave
Volim se isplakat u wc-u, zatim pocistit stan dok se ne umorim, pogledat film i onda zaspat u suzama
