Quote:
Stik kaže:
Ja sam u depri tj.anksiozan i hipohondar jer je to takva kemija u mozgu i obrasci i sve tesko sta sam prosao u proslosti poticu to.
Da,imam job,imam relativno dobra primanja ali mrzim taj posao i radno vrijeme i presing koji mi stvara. Pokusavam naci nesto drugo ali kada cujem da idem s jednog dreka na isti onda popizdim.
I stvara mi to presing zajedno s kreditom koji imam (da svjesno sam usao u njega jer moram negdje zivjeti)
I onda kada sve sumiram i vidim da radim non stop,a da si nemrem priustiti godisnji i da mi se zivot sveo na poso kuca poso i k tome jos dodas sjebanu kemiju u mozgu....da depresivan sam i sjeban
Idem na psihoterapiju ali nema carobnog stapica da postanem sretan poslom kojeg mrzim ili zivotom koji je postao rutina
Poslano sa mog SM-G350 koristeći Tapatalk
|
da stari tak je meni bilo, sjeban do kraja kad sam radio ovo redovito od 9-5 ili ti 8-4 a u biti sam radio 8-18. kaj da ti velim do 2008.g. sam bio ambiciozan. mislio sam da mogu ful uživat i zaradit za život preko regularnog posla, kojeg iskreno samo sam u početku volio kasnije mrzio i kaj da ti velim ta ambicija i volja za zaradom mene kao šizofrenićara je odvela u top five IT tvrtki kao voditelja tima svjetlosnih vodova, kaj da ti velim da oni to sad znaju valjda bi se križali ali sve sam ja radio kako treba i vodio ljude ali love nigdje, odradiš posao ista plaća, stalno, nema napretka ćovjeće. tražio sam bonuse i mi svi ostali ali sranje i onda sam skužio ti ak nemaš neku super školu i još da ućiš sa strane kaj uzima puno vremena ili nisi neki totalni genijalac nebum niš zaradio niti napredovo u IT ili općenito negdje drugdje, sve bu ostalo isto. Tad sam na svu sreću još imo primanja od roditelja, koji su sad pokojni, tak da sam se mogo upustit u online posao i napustit redovito dizanje u 5 ujutro i ono ogromno putovanje tramvajem do posla koje je znalo trajat i po sat vremena. Tak da si sad od tog sve plaćam sam i režije i hranu i obleku. iskreno da nema tog moro bih opet poćet radit a neznam kak bih to izdržo jer znam,jednostavno znam da je gnjavaža. Ovak ko freelancer imam vremena za radit kad hoću, skuhat si ručak kad mogu, imaš jednostavno više vremnea i radiš kad poželiš, mogu radit u 5 ujutro ak mi se da a mogu i u 5 popodne sam da je posao završen sam kaj ima stiska katkad ali to je ok, sam kaj se treba upustit, odvažit se jer to bu ti sve tak došlo, nažalost s vremenom. ljudi koji će redovito radit imat će najmanja primanja a oni koji će stvarat imat će viša. i ja bi da radim od 9-5 i da si tam popim kavicu i da šljaknem malo kad ima posla, pa dobra penzija al to više nije tak. ko sad raćuna na penziju od svog rada taj bu se dobro zajebo tak da treba se odvažit, prestrojit prioritete. Evo dugaćak post. mogo bi pisat o tome satima