[MimFox]

Stajala sam unezverena za šankom dok sam gledala kako se probija kroz gužvu ka meni. Došao je da mi kaže da izgledam prepadnuto, baš kako i treba s obzirom na to kako će se stvari odvijati. Pogledah ga prezrivo i rekoh da ne primam savete od nepoznatih ljudi. Nakon napada smeha koji ga je obuzeo jer je mislio da se pravim da ne znam ko je, kada je uvideo da sam ozbiljna, teatralno je podigao šešir i predstavio se očekujući padanje u nesvest i oduševljenje. Ja i dalje nisam znala ko je ali mi se svideo i šešir i kožne pantalone i njegov nos. Pa sam mu u to ime kupila pivo. Dao mi je broj telefona nateravši me da obećam da ću ga zvati. Rekla sam mu da se bolje snalazim u obrnutim situacijama, dala mu svoj i otišla kući.


Nakon 2 dana, nekako sam znala da će se javiti uveče i krenula sam da se spremam za izlazak. Zaista se javio, dok sam se tuširala. Našli smo se i krenuli ka birtiji. Išao je ispred mene uz objašnjenje da će mi se ljudi smejati ako me vide sa njim. Birtija je bila, onako, baš rupa. Puna njegove ekipe. Koja mi je objasnila da je on jedan od trojice članova beogradskog bermudskog trougla. Nakon toga sam poželela da odem kući i krenuo je da me isprati do stanice. Usput me je uhvatio za ruku i poljubio. Zamolila sam ga da se vrati nazad. Otrčala sam iza ugla i povraćala, nisam znala zašto.


Ujutro je usledio poziv i svakodnevno viđanje mesecima. Ušla sam u njegov
stan nakon četiri meseca i ubrzo se sa stolice premestila na krevet. Zastao je kada je shvatio da je prolaz otežan i hteo da odustane jer nije iz te priče. Međutim, ja sam želela da nastavi. Nije dugo trajalo, par minuta, i prazna rupica na stomaku puna sadržaja vodoskoka sa malo belančevina, utočište za neplaniranu porodicu. I puno krvi ispod svega toga. Krećem, zgužvana kao folija, ka stanici, ruku punih slika koje je naslikao i par cd-ova od kojih je jedan opet njegov a ostatak ono što voli. Nije znao šta bi mi dao pa se odlučio za najvrednije što je imao pri sebi.


Nova Godina, druga koju čekamo zajedno, i on pušta muziku. Baca mi crvenu kuglicu za jelku punu šljokica preko celog kluba jer sam se povukla u ćošak. Padne mi pod noge, uzmem je dok on značajno namiguje. Negde oko 9 ujutro prilazi i grli me, vodi me napolje, ka svojoj kući. To na pola puta već prelazi u vučenje mene. Na kraju stajem u jedan ulaz i kažem mu da ne mogu više, da postaje naporno, sa svim tim devojkama oko njega. On me samo zagrli, promumla mi u kosu da sam „dobro žensko“ , da je šteta što je sve tako kako je, i ode niz Krunsku ulicu okovanu snegom.