Samo si nemoj govoriti: Pa dobro, ako ne ide sad, već će jednom krenuti. To nikako ne. Nego svaki dan sjedi i trudi se pa makar ništa ne napravio 10 dana, kad tad, 11., 12.,13. dan će već krenuti.
Kad vidiš koliko sam sebe mučiš, zgadit ćeš se sam sebi, zapitat se: Pa dobro koji je tebi?.....i krenut će.
Uostalom, ako nisi dugo učio imaj na umu da je svakom teško krenuti. I ja nekad cijeli dan buljim u jednu stranicu, ali mic po mic, doći ćeš na drugu, treću i dalje će sve biti lakše.
I malo razmisli. Upisao si faks da bi ga završio i sad je samo pitanje koliko si se preman žrtvovati te se odreći neta, izlazaka i sl. da bi to uistinu i ostvario.
Kad tako gledaš, bolje ti je to sve obaviti sad, a onda mirno zaploviti u život. Bez tjeranja, bez živciranja....ok doći će drugi problemi.....ali bar ćeš biti svoj čovjek.
Ne znam, mene motivira to što mi se već gadi taj studentski život i što na mom faksu ne znaš tko pije, a tko plaća. I ne znaš kod koga ćeš odgovarati. Kod svakog profesora je drugačije. I još ako ti istekne pismeni, ti fino učiš tri mjeseca, dođeš na ispita, o on ti kaže: KOlegice, ne mogu vas pitati, istekao vam je pismeni. Vidimo se u 11. mejsecu. Pa da se propucaš.
Ajde, tješi se da uvijek može gore. Pogledaj bar na to da puno ljudi prije vas nije imalo pogodnosti tog bezuvjetnog upisa i nema onda bi ili ne bi!
Ajde, drži se i trudi se!
Sretno!