[poslid]

Moja curica nije imala dudu i to je za mene bio pravi pakao. Nemaš ju s čim utješiti nego na prsima - a znaš da nije gladna. Neće zaspati ako mama ne leži pored nje, ne možeš je umiriti kad plače zbog koznačega. Ja sam slušala sve te "moderne" savjete i duboko požalila. Kad sam napokon shvatila da bi nam duda bila spas (oko 2.mj starosti) onda više nije bilo šanse da joj to turnem u usta. Jedno vrijeme je čak kao utjehu tražila moj prst.
Dečkiću sam dala dudu čim smo došli iz bolnice (Chicco - kaučuk, kapljičasti oblik). Prikopčala sam mu s onim lančićem za hlačice tak da ju brzo mogu naći kad mu padne po noći. Sad ima 1,5 godinu i voli dudu. Kad se igra, ja mu ju skinem. Onda on nakon nekog vremena dođe pa ju traži sam. U noći kad zaspi, duda mu padne van iz usta, ako ju ponovno treba sad ju već i sam pronađe, jer mu je zakopčana. Nisam imala takvih problema s njim oko uspavljivanja i utješivanja.
Možda to nema veze s dudom, ali on mi sad prespava cijelu noć, a ona (5. godina) se još noću budi i dolazi k nama u krevet i jako teško zaspi - uvijek mora biti netko uz nju.
Tako da bih ja preporučila dudu iako se to protivi nekim medicinskim stavovima (ali njima se ionako protivi još puno toga)
Druga je stvar kako ću ga odviknuti od dude. Za to ću se javiti kroz koju godinu.