Bea , hvala ti na čestitkama, kao i na motivirajućem postu. drago mi je da će drugima koristiti moje iskustvo, makar smo svi različiti i drugačije doživljavamo svoje mijastenije.
u ovom postu ću malo o negativnostima našeg zdravstvenog sustava. ništa novo, ali svaki put iznova iznervira!
kad sam kućnim testom potvrdila trudnoću, nazvala sam svoju ginekologinju kod koje sam upisana preko zdravstvenog. da bi mi njezina sestra rekla da je ona na dugotrajnom bolovanju i ne zna kad će se dr. vratiti pa ako se osjećam dobro, da taj prvi pregled može malo i pričekati.
??!?! ok, pošto je bilo zaista rano, bila sam trudna tek 2-3 tjedna, razmišljam, pričekat ću, vratit će se ona. u svom 6.tjednu trudnoće, nazovem ponovo i ona je još uvijek na bolovanju, ne zna kad se vraća i
nema zamjenu. ?!?!?!?!?
a ja od prvog dana spadam u rizične trudnoće, to mi je naglasila još prije ta dr. kao i neurologica, da čim saznam da sam trudna da se javim jer moram biti pod strogim nadzorom zbog mijastenije. sad već sasvim iznervirana i uplašena, zabrinuta zbog nemoći, ne znam šta da napravim - nazovem kolegicu, medicinsku sestru koja radi u županijskoj bolnici i pitam jel mi može sredit kakav pregled tamo. srećom, ona uspije i odem kod doktora koji mi samo napravi uzv u 7.tj. trudnoće. bar nešto, vidjelo se da se plod dobro razvija i da mu kuca srce i sve, ali on mi npr. nije gledao ništa drugo - tj. nije obavio onaj palpatorni pregled cerviksa itd. napisao je nalaz, preporučio da napravim krvne pretrage uobičajene koje se rade u trudnoći i to je to. zahvalna sam mu jer je bio jako dobar, čak je znao ponešto o mijasteniji i znao je da se takve trudnoće prate isključivo u Petrovoj, a ako imam kakvih pitanja, da on radi i privatno i neka se javim ako želim. da, ali ne mogu si cijelu trudnoću voditi privatno, otkud mi toliko novca?! nakon toga sam bila mirnija, ali netko mi mora dati uputnice za laboratorij. nazovem opet ovu svoju, ona je i dalje na bolovanju, ali sad ima zamjenu, ali samo petkom popodne i to u gradu udaljenom 50 km od mog. dobro, jučer, trudna 8 tj. + 2 dana i obavim taj famozni prvi pregled u trudnoći. a ta zamjena - bože sačuvaj! prvo gruba ko traktor (mislim da je
svaki muški ginekolog nježniji od nje), drugo, pregled je trajao 10 sekundi, samo me ispreturala po unutrašnjosti tim grubim ručetinama, mislim da mi je djetešce šok doživjelo od nje
i ništa drugo. ona se pak želi mene riješiti da ne bi bila odgovorna za što, milijun puta je ponovila da ću morati otići odmah za mjesec dana u Petrovu, nek me oni tamo vode, ja sam jako rizična, bla bla.... ja kažem, ok, nije problem, ali nikad me još nitko nije pregledao, nemam trudničku knjižicu, nisam vadila krv, itd., na kraju krajeva, netko mi mora za Petrovu napisati uputnicu! kako me žena iznervirala, jao... na kraju mi da uputnice za lab. i kad budem imala nalaze, za nekih 3-4 tjedna, neka opet dođem na pregled. STRAŠNO.
sad razmišljam da promijenim tu "socijalnu" ginićku, budući da je ona na duuuuuuugom bolovanju i tko zna kad će se vratit. ja k onoj mesarici što je mijenja više ne idem, boljelo me pol sata nakon njezinog pregleda. nit me pitala kako se osjećam nit mi je šta korisno rekla, samo je pred kraj promrmljala da je sve u redu jer je crviks dobro zatvoren (našla sam na net-u da je to dobro jer je rizik od spontanog tada jako nizak). koja ludara, bože moj...
samo sad ne znam kome da se prepišem jer u mom gradu su dva ginekologa, jedan je onako (ni dobar ni loš), a jedan je pazite sad: bio suspendiran jer se dirao pred pacijenticama, ali su ga vratili na posao i sad ide na psihoterapiju?!?!?!?!?!!?!?!?!?!?! to znam 100% jer mi je rođaka kod njega. PRESTRAŠNO.
ajd sad, kako da budem pametna, što da napravim uz takvu situaciju u zdravstvu?! koma.
al eto. život je lijep
