|
„Pomoz Bog zemljo" reče car jednom starom težaku koji je orao. Ovaj mu odgovori." „Bog pomozi zemljo zemlji Gospodaru" Na ove reči nastavi car sledeči govor :
C. Kasno si uranio.
T. Ja sam dobro uranio, ali nije dao Bog.
C. Zašto nisi uzeo kvoćke s pilići ?
T. Ja uzeh kvočku s pilići, ali kad su pilići odrasli ode svako na svoje sidalo.
C. Koliko ima godinah, stari težace, da na goru ništa palo nije ?
T. Moj care i gospodine, imađe punih osamdeset godinah.
C. Imali u toj gori vukova ?
T. Nikakvoga.
C. Da ti Bog dade, starce, tri ovna, bili ih znao šišati ?
T. Da bi mi Bog dao.
Ova car čuvši, ode kući i posla tri vezira starom težaku, s nalogom da mu oni divan starčev raztumače jer će inače glave izgubiti. Došavši onom težaku veziri, upitaše što je caru kroz onaj divan kazati hoteo? Nu starac nehteći na njihov divan ni slušati, reče detetu koje je volove teralo „Ost okreći dete, hajde goni."
Veziri vidivši, da im kazati neće badiva, zato mu dadoše kesu blaga. Starac primivši novce reče: "Car mi reče da sam zemlja, a i on je zemlja i zemlji gospodar."
Veziri upitate dalje, što to znači „Što si kasno uranio?" Na to starac detetu: „Ost! okreći dete, hajde gon i." Veziri opet dadoše kesu novaca. Kad je uzeo novce reče: ,,Što sam kasno uranio." Ja sam uranio dobro, ali mi nije dao Bog. Rano su mi deca, a za njima i žena pomerli. Veziri nastaviše dalje pitanje: da zašto nije uzeo kvočke s pilići, ali starac progovori detetu : „Goni dete." Veziri opet dadoše novu kesu s novci. Na što im težak reče: „Ja sam uzeo k voćku s pilići, iliti oženio sam se opet, a pastorčtad, kad odrastoše, odoše odkud su i došla, — Napokon ga upitaše veziri, da koja su to tri ovna, koje bi on znao šišati? — „Ost goni dete" viče starac. Veziri dadoše i četvertu kesu, a starac im razloži; "J a sam vas troijcu dobro ošišao, i Bog mi je dao. Evo tebi dete treći tal, zamići plug, te goni kući, dosti smo izorali."
|