Quote:
Enchantress kaže:
Ne bih rekla da je to lenjost, već pre postavljanje prioriteta u životu. Koliko ljudi poznaješ da se 'bave sobom' na bilo koji način (ovde ne mislim na odlazak u teretanu i odlazak kod kozmetičara  )? Koliko njih zastane da se zamisli nad vlastitim životom, vrednostima koje neguje, stavovima koje podržava, predrasudama kojima je odan, modelima u koje se uklapa 'po inerciji'? Koliko njih se zapita jesu li srećni i je li život kojim žive najbolje što mogu u datim okolnostima? Koliko njih uči da sluša sebe, da se okrene sebi na prvi znak da nešto nije u redu, da podrobnije ispita sitna nezadovoljstva, na prvi pogled bezrazložne tuge ili ljutnje? Ili uglavnom jure kroz život, da steknu, da dožive, da se uklope, da ne odskaču, da zarade/osvoje sve ono što treba da im kupi sreću, da svakome ugode i zaustavi ih tek fizička bolest ili psihički problem? Mislim da je većina ljudi upravo takva i kad se najednom samo 'slome' često ne umeju ni da se obrate sami sebi, a kamoli da sebi pomognu. Tad im dobro dođe neko ko će ih uputiti tim putem, ko će im otkriti jedan novi svet, približiti ih njima samima. Neko ima sreće da ima prijatelje koji su naučili da pomognu sebi, pa mogu pomoći i njima. Mnogi nemaju. Onima koji se i inače 'bave sobom' svakako da takva pomoć ne treba. |
Slažem se da ljudima treba pomoći..., al opet s druge strane ZNAM kolka količina hohštaplera jedva čeka naivne ljude s lovom
Nego... misliš da se samospoznaja, mir u duši ili smisao života može kupit na nekoliko rata kod privatnika (u ovom slučaju za 250kn/h)?!... čemu onda povijest, umjetnost, filozofija, politika, religija, ekonomija....
btw. stvarno mi je zanimljiv taj kapitalizam...
