|
I ja sam u slicnoj situaciji...isto imam 20 god.znaci zivi nas 5 u jednoj kuci sa malenom kuhinjom i kupaonom od 4 kvadrata.. 3 generacije.. baka, svekar i svekrva, muz i ja i beba nam dolazi u 10 mj.. preselila sam se tu kod muza i lijepo mu rekla posto vidim da od posebnog stana kata ili kuce nista onda zelim kupaonu na katu.. da mi bude lakse sa bebom i da se ne moramo nervozirati kad je neko predugo u kupaoni treba na wc... posto zivimo na selu ta je kupaona stalno uprljana.. isto kao i kuhinja i dnevni boravak i hodnik ne pazi se kak se ulazi u kucu ( ulaze u cizmama u kojima su u staji, baka sve na pod sa stola baca..) i on je meni lijepo rekao da bude kupaona kao na katu i sve to ali od togqa nista suti ko zaliven a imamo mogucnost napraviti to... i velim mu za novu kuhinju jer ju stvarno treba zamijeniti i o tome suti.. i svi mu nareduju kako da nesto radi uopce nema svoje ja... a ja se osjecam veoma cudno tu kod njih nisasm se nasla... od prvog dana kako sam se uselila stalno pomazem nesto treba zimnicu pospremit.. kuhamm, pocistim... i uvijek nesto se radi i uvijek tako trudna priskocim u pomoc jer imam osjecaj da budu rekle pogootov svekrva i baka da nista ne zelim pomoci... potpuno sam izgubila vrijeme za sebe.. uopce ne pamtim kad sam s muzem otisla nekud.. jer i on isto dode iz posla jede i odma nesto treba raditi ili ic po nesto (narede mu) i on samo ode i do vecere nista od njega i onda pojede otusira se i zavali se u fotelju i ubrzo zaspi... jedini zajednicki trenuci su nam u nasoj sobi tijekom noci.. i uopce me ne pita kako sam? da li sam se priviknula tu? trebam li sto? kad ide negje u ducan (ne mislim po kruh i te sitnice) samo se spremi i ode, a ja neka doma budem... uopce ne kuzi da sam jos mlada i da se ne mogu zatvoriti u kuci i cijeli dan biti domacica i sluga svima njima.. zelim i ja ici negdje barem i da se samo provozam.. dosta mi je tesko a nikome se ne zalim cak i mami govorim da je sve u redu...
|