Quote:
tiare kaže:
Da, nismo ni mi sve do kraja htjeli isplatiti kad smo vidjeli fušeraja i fušeraja po stanu. Ali, eto što smo dobili na reklamacije, opisala sam - majstor ti kao dođe nešto popraviti, pa opet sfuša... I tako fušanju i šlamperaju nema kraja, nerviranju nema kraja, a živci odlaze li odlaze...i vrijeme prolazi, a stalno živiš u nekakvom šlamperaju, prašini, sr@nju, a majstori dolaze kak se sjete, nikad nemaš mira, a opet ništa ne naprave...Tako da nije samo u novcu stvar, nego uzmu ti na tone živaca i imaš osjećaj da su ti skratili život za 30 godina. 
Da, vjeruj mi, sad sam poludila, probat ću isfugirat sama. (Muž se ne nudi da će on to napraviti, jer je i on poludio i čini se da nema živaca više za ništa, a i duplo se više nervira kad vidi kako se ja nerviram  ). Tako da ću izgleda morat oprobati svoju kreativnost.  Kaj da napravim? Izgrebem taj fušeraj s nožićem van, izmiješam tu fugir-masu pa probam to sama nekako sprtljati!? Tak kak su oni napravili mogu i ja (mislim - tak loše)...Jedino kaj ja razaznajem boje za razliku od njih, pa možda nešto bude. |
Jako mi je žao da ste tako prošli jer točno znam kako se osjećate...Oni jadni,sve i da hoće, ne mogu bolje.Ne zato što ne znaju,jer znaju i te kako,već zato što su invalidi,teški bogalji u svojoj duši...Ja im želim samo to,da žanju što su sijali...Samo to,kao i sam sebi što želim...A živce previše zbog takvog ološa ne treba gubiti,nisu vrijedni ničijeg zdravlja,pa sve da opet treba ponoviti isto i uz istu cijenu,naravno,sa nekim drugim majstorima...